Mesec dana od nestanka i ubistva devojčice iz Bora: Dokle je istraga stigla i šta je do sada urađeno?

Telo još uvek nije pronađeno i srazmerno vremenu koje prolazi, manje su šanse da se ikada pronađe. Slučaj je obeležen neprofesionalnim medijskim izveštavanjem, koje je u nekim slučajevima ugrožavalo istragu. Naslovi tabloida su bili jezivi, a ni emisije nekih televizija sa nacionalnom frekvencijom nisu mnogo zaostajale za pisanim medijima.

Ono što je bacilo senku na ceo slučaj i u mnogome upropastilo istragu je to što je brat od jednog osumnjičenog umro u policijskoj stanici Bor. MUP se oglasio saopštenjem da je preminuo od infarkta da bi se na kraju ispostavilo da je obdukcioni nalaz pokazao da je osumnjičeni preminuo nasilnom smrću.

Prvog dana nestanka devojčice obeležilo je aktiviranje sistema „Pronađi me“– pandan „Amber alertu“ koji je prvi put pokrenut od kada je donet zakon o tome.

U naselje Banjsko polje, gde je devojčica nestala, pristigao je veliki broj policajaca, žandarmerije, vatrogasaca. Potrazi su se priključili meštani, lovci, Gorska služba spasavanja. Korišćeni su dronovi sa termovizijskim kamerama, helikopteri, psi tragači…

Potraga je trajala do jutarnjih časova ali bez ikakvih rezultata.

Kako su dani prolazili potraga nije davala rezultate, pa se postepeno smanjivao broj pripadnika policije koji su fizički pretraživali teren, a policija je potragu usmerila na operativno delovanje.

Poligrafski je testiran otac devojčice, dok je majka više dana odlazila u policiju kako bi davala izjave na okolnosti događaja.

Šesti dan potrage, 31. marta, na režimskim medijima se pojavio snimak koji je napravljen u Beču, na kome su se videle dve žene sa devojčicom koja je podsećala na nestalu devojčicu iz Bora. Usledila je istraga austijske policije, a raspisana je i Interpolova potraga za devojčicom, jer se zbog snimka verovalo da je možda van Srbije.

Četiri dana kasnije, 4. aprila, austrijska policija je izdala saopštenje u kome su naveli da devojčica sa snimka nije D.I. (2) iz Bora za kojom se traga.

Istog dana javnosti je saopšteno da je devojčica ubijena, kao i da je uhapšeno dvoje osumnjičenih koji su priznali da su istog dana kada je devojčica nestala, udarili devojčicu kolima i usmrtili je, a da su zatim njeno telo ostavili na obližnju deponiju. Uhapšeni osumnjičeni su bili radnici Borskog vodovoda koji su tog dana bili službeno u mestu Banjsko polje.

Informaciju o smrti devojčice je naciji saopštio niko drugi do predsednik Aleksandar Vučić. Odmah tog dana sazvana je konferencija za novinare na kojoj je govorio ministar policije Bratislav Gašić, koji je do detalja objašnjavao na koji način je devojčica ubijena, ali i kako je policija saznala da su je kolima usmrtili radnici vodovoda. On je rekao da je policija već sutradan posumnjala u osumnjičene, da su istog dana poligrafski testirani i da su pali na poligrafu. Takođe je rekao da je preko GPS-a u njihovom autu rekonstruisano njihovo kretanje. Jedino nije objasnio zbog čega se policija bavila snimkom ukoliko su već sve ovo znali, kao i zbog čega osumnjičeni nisu odmah bili pritvoreni ili bar stavljeni na mere nadzora.

Upadljivo je bilo odsustvo postupajućeg tužioca koji je prema našem zakonu onaj koji sprovodi i rukovodi istražnim postupkom, što će se kasnije pokazati kao ozbiljan propust i nešto što je u mnogome naštetilo istrazi.

Pošto je Gašić tog dana izjavio kako su osumnjičeni rekli gde su ostavili telo devojčice, javnost je očekivala da će policija vrlo brzo pronaći telo. Tog dana je na teren ponovo izveden veliki broj pripadnika MUP-a, koji su pretraživali deponiju na kojoj se verovalo da se nalazi telo, ali i širu okolinu, međutim bez uspeha.

U međuvremenu su visoki policijski službenici počeli da se pojavljuju po raznim televizijskim emisijama, gde je prednjačio načelnik UKP Ninoslav Cmolić koji je u jednoj emisiji izneo jenu, u najmanju ruku kontroverznu i neprimerenu tvrdnju. On je tada objasnio da je istraga teška jer se radi o drugačijem mentalitetu ljudi koji tamo žive, za osumnjičene je naveo da imaju nizak IQ, da bi na kraju završio rečenicom „Vlasi su“.

Od kontroverznih i spornih izjava možemo izdvojiti i onu predsednika Vučića kako bi on za ovakva dela uveo smrtnu kaznu. Postupajući tužilac se i dalje nije oglašavao.

Ovakve izjave je osudila široka stručna javnost, navodeći koliko su one štetne. U javnosti je ovakvim izjavama stvarana atmosfera linča i dehumanizacije osumnjičenih, gde je više puta kršena prezumcija nevinosti.

Sve vreme je policija bezuspešno tragala za telom devojčice, a ne pronalazak tela pravdala apsolutnom nesaradljivošću osumnjičenih i nepristupačnim terenom.

Trenutak koji je istragu praktično uništio i vratio na početak je smrt brata osumnjičenog dok je bio zadržan u policijskoj stanici u Boru. On je priveden 6. aprila pod sumnjom da je pomogao svom bratu, jednom od osumnjičenih, da premesti telo na drugu lokaciju. Sutradan se MUP oglasio saopštenjem da je osumnjičeni Dalibor Dragijević, brat glavnoosumnjičenog, iznenada prminuo u policijskoj stanici u Boru od infarkta.

Ovaj događaj je sam po sebi već izazvao podozrenje javnosti, pa je Viši javni tužilac u Zaječaru naložio da se uradi obdukcija tela preminulog.

Obdukcija je dodeljena Institutu za sudsku medicinu u Beogradu. Tužilaštvo se kasnije nije oglašavalo povodom ovog događaja pravdajući se time da čekaju zvaničan obdukcijski izveštaj. U međuvremenu je nedeljnik Radar došao do saznanja da je obdukcija završena i da je ustanovljeno da osumnjičeni nije preminuo od infarkta, već nasilnom smrću, a da su na telu uočene brojne povrede.

VJT u Zaječaru ni tada nije reagovalo, već je tužilac Miodrag Canović izjavio da nije upoznat sa tim podatkom, kao i da očekuje izveštaj Instituta u ponedeljak, jer je Radar ovu informaciju objavio u petak. U ponedeljak 22. aprila VJT u Zaječaru je izdalo kratko saopštenje u kome su naveli da im je stigao obdukcioni nalaz, a da će tužilaštvo u najkraćem roku „razmotriti“ nalaz, nakon čega će postupiti u skladu sa odredbama zakona.

Stručnjaci su upozoravali da tužilaštvo ne sme da prolongira radnje i da pod hitno mora pokrenuti istragu ukoliko je smrt osumnjičenog nastupila nasilno.

Pored apela stručnjaka i zainteresovanosti javnosti, VJT u Zaječaru ništa nije preduzimalo, niti je javnosti potvrdilo da li su navodi medija da je osumnjičeni preminuo nasilnom smrću tačni.

Na kraju se VJT u Zaječaru oglasilo saopštenjem, da će podneti predlog za supstituciju, tj. za premeštanje slučaja smrti osumnjičenog nekom drugom tužilaštvu, a kao razloge postupajući tužilac je naveo da je supstitucija zatražena jer  se u VJT u Zaječaru preminuli Dalibor Dragijević do sada vodio kao osumnjičeni, a u ovom slučaju postaje oštećeni. Tužilac ni juče nije želeo da kaže da li je obdukcija potvrdila da je preminuli umro nasilnom smrću, rekavši da on više nije nadležan za taj predmet. On se ovakvom izjavom praktično samoproglasio nenadležnim jer odluka o supstituciji još nije bila donešena.

Konačno, Apelaciono javno tužilaštvo u Nišu saopštilo je da je prihvatilo predlog za supstituciju i da će predložiti da slučaj smrti Dalibora Dragićevića preuzme Više javno tužilaštvo u Nišu.

Ukolko se ispostavi da je osumnjičeni preminuo usled povreda koje mu je nanela policija, vrlo je izvesno da će dosadašnja istarga doživeti fijasko, jer će se i priznanja dvojice glavnoosumnjičenih dovesti u pitanje, upravo zbog torture zbog  koje je preminuo brat jednog od osumnjičenih. Dodatni problem predstavlja što telo devojčice još nije pronađeno i sada se opravdano postavlja pitanje da li će se ikada i pronaći.

Što se tiče onoga što MUP sada preduzima povodom potrage za telom devojčice, iz MUP-a nam je potvrđeno da je broj policajaca koji pretražuju teren redukovan, a da je potraga usmerena na operativni rad policije. To praktično znači da policija polako odustaje od intenzivne terenske potrage i da potragu vrše tako što pokušavaju da dođu do određenih informacija koje bi im pomogle ili ukazale na trag koji vodi do pronalaska tela.