Policija je ubila istragu 1foto FoNet/MUP Srbije

Dočekasmo i to da je policija doslovno počela da ubija od batina osumnjičene koje saslušavaju. Nazdravlje.

Ovo, nažalost, samo ide u prilog mojoj teoriji da će biti sve gore i gore – nema dna, gospodo, ukoliko ga očekujete.

Vest kako je obdukcioni nalaz potvrdio da brat osumnjičenog nije umro od infarkta već od posledica prebijanja, sama po sebi je tragična i strašna s ljudskog i moralnog aspekta, ali još je strašnija ako se analizira koliku će štetu ovaj slučaj naneti MUP-u, i pre svega samoj istrazi.

Kako sam i sam u prošlosti radio kao policajac, imam pre svega potrebu da naglasim da je čovek žilava zverka i uopšte ga nije lako ubiti batinama. Verujte mi na reč, nagledao sam se premlaćenih ljudi. Ovo samo napominjem kako bi ljudi, koji imaju tu sreću u životu da se ne razumeju u ovakve stvari, spoznali koliko je morao da bude tučen ovaj čovek koji je po svemu sudeći umro od batina.

Pomno sam pratio ovaj slučaj od prvog dana, i gledajući na koji način se stvari odvijaju, uopšte nisam iznenađen što istraga izgleda ovako kako izgleda. Mada, moram da priznam da nisam ni slutio da baš ovako nešto može da se dogodi (to vam je ona teza da dno ne postoji).

Elem, ovo je tipičan primer šta se dogodi kada umesto profesionalaca, istragom rukovode Gašići, Cmolići, Vučići, Informer, teoretičari zavere i ostala kamarila ovog režima.

Gospoda iz policije, osim što su najverovatnije ubili osumnjičenog, koji im pri tom ništa nije rekao, ubili su i celokupnu istragu, u kojoj ni do sada nisu prikupili bog zna šta. Tela nema, sve se svodi na neka priznanja osumnjičenih koji imaju pravo da menjaju iskaze svaki dan ukoliko žele. Ove dosadašnje izjave osumnjičenih tužilac može slobodno da okači mačku o rep, jer bih baš voleo da vidim sudiju koji će doneti presudu na osnovu priznanja osunjičenih, znajući da je već jednog policija ubila od batina kamčeći mu iskaz.

No, da se mi prvo pozabavimo malo onim što se zove odgovornost, imenicom čije značenje ova vlast ne razume.

Kada se budu tražili žrtveni jarci za ovu policijsku bruku i brljotinu, prvi će da stradaju policajci koji su batinali pokojnog. I oko toga nema spora, oni su direktni izvršioci krivičnog dela, ukoliko obdukcioni nalaz pokaže da je osumnjičeni ubijen od batina.

Međutim, šta ćemo sa komandnom, političkom pa i moralnom odgovornošću?

Prvo i osnovno pitanje glasi: ko se u MUP-u usudio da izda saopštenje kako je osumnjičeni umro od infarkta? Taj je čovek, ukoliko je zaista preminuo od posledica prebijanja, imao gomilu vidljivih povreda po telu. Ne treba vam obdukcija da primetite da je neko bio tučen.

Da je ovo pravna, ma u stvari da je ovaj prostor uopšte država, za ovaj događaj bi trebalo da slede smene ministra Gašića, načelnika UKP Cmolića, načelnika policijske uprave Bor, načelnika policijske stanice u Boru i svih ostalih policijskih službenika koji su rukovodili ovom istragom. I to ne samo smene, već i utvrđivanje eventualne krivične i disciplinske odgovornosti. Jer biti starešina ne znači samo izdavati naređenja i uživati privilegije koje donosi taj status, već i veliku odgovornost za ono što tvoji podređeni rade.

Policija je ubila istragu 2
foto Aleksandar Roknić Danas

Ako izanaliziramo genezu događaja, biće mnogo jasnije kako je došlo do toga da policija, po svemu sudeći, ubije od batina osumnjičenog.

Prvo je Glavni šef, koji se u javnosti predstavlja kao predsednik ove zemlje, morao da nam saopšti da je devojčica ubijena. Da li je pre toga porodica o tome bila obaveštena njega nije mnogo zanimalo, jer on mora prvi da kaže, pa ostali neka se ređaju po volji.

Sve vreme je brutalno kršena institucija tužilačke istrage, za šta je direktno odgovoran sam postupajući tužilac. Kada su osumnjičeni uhapšeni, KZN je sazvao ministar Gašić, koji se 10 dana zaludan majao po Boru. Niti ga je ko zvao, niti on kao ministar ima šta da traži tamo. On nije policajac, nije ovlašćeno službeno lice, nema policijska ovlašćenja i njegovo prisustvovanje u Boru je samo lični marketing, koji je pri tom naneo ogromnu štetu istrazi. On je svojim prisustvom samo stvorio ogroman pritisak na one koji zaista treba da se bave istragom. Dakle, jedan takav Gašić saopštava rezultate istrage pored živog postupajućeg tužioca, koji treba i mora da bude alfa i omega istražnog postupka. Tužilačka reč je amin u istrazi i tu ni sam Gospod bog, da siđe sa nebesa, nema šta da traži, a kamoli jedan Gašić.

Zatim sledi konferencija za novinare na kojoj Gašić izigrava tužioca i naravno, kao i svaki laik, više priča gluposti nego što izgovara bitne stvari. Od njega smo mogli da čujemo kako su ta dva osumnjičena bezdušnici koji nemaju trunku kajanja (to ministre inače procenjuje veštak), kako su sreli oca devojčice dok je devojčica već bila u njihovom gepeku i gomilu budalaština o kojima on kao ministar nema pravo da govori. Da je tog dana KZN sazvao postupajući tužilac Miodrag Canović i u par reči saopštio samo relevantne stvari za istragu, ja ovaj tekst verovatno ne bih ni pisao, a gospodin tužilac neka se zapita da li sam ja u pravu ili nisam.

Posle te skandalozne konferencije, javnost je već o osumnjičenima stvorila sliku kako su to dve sotone kojima suđenje nije ni potrebno. Načelnik UKP Ninoslav Cmolić je u TV emisiji izjavio da su to Vlasi (veoma bitna stvar za istragu). Zatim, naš predsednik, koji ima nepogrešiv osećaj da primeti kada je naš narod željan krvi i osvete, kaže da treba uvesti smrtnu kaznu. Sve se ovo pretvorilo u  atmosferu linča gde osumnjičeni prestaju da budu osumnjičeni, već neljudi koje treba žive čerečiti dok ne kažu gde je telo devojčice. Običan policajac, koji učestvuje u istrazi, kada sve ovo primi k znanju, a radi pod strahovitim pritiskom da pošto-poto mora da iskamči iskaz osumnjičenog, pomisli da kada već predsednik i ministar ovako zbore, on ima neograničene mogućnosti da osumnjičenom radi ono što mu padne na pamet, jer za njegovu sudbinu nikoga nije briga. Epilog koji smo dobili je samo prirodan sled događaja.

Tragično je i što su novinari  prinuđeni da već dva dana pišemo „ukoliko nalaz zaista potvrđuje da je osumnjičeni umro nasilnom smrću“…To je zato, jer je tužilac na vikendu, a poznato je da tužilaštvo radi od 07 do 15 radnim danima. Vikendima se slobodno ubijajte, radite šta vam je volja – sve to može da sačeka ponedeljak. Tako i tužilac čeka ponedeljak i nada se da će mu golub pismonoša konačno isporučiti nalaz obdukcije, jer u Zaječaru nema telefona, interneta i ostalih sredstava komunikacije. To što potencijalni osumnjičeni za eventualno ubistvo osumnjičenog imaju tri dana da usaglašavaju izjave, utiču na svedoke i prikrivaju dokaze, nema veze.

Prema tome, ako nam se sledeći put dogodi neka slična tragedija, neka se gospoda iz tužilaštva i profesionalci u policiji zapitaju da li će ponovo da dozvole nekom Bati Gašiću, Cmoliću, Vučiću ili bilo kome drugom da im se meša u posao i ponovo uprapasti istragu ili će već jednom reći DOSTA! Zaista je krajnje vreme da bar neko od ljudi koji imaju kakvu-takvu institucionalnu moć kažu – e sad je stvarno dosta. A tužiocu Miodragu Canoviću, koji nije znao da kaže „dosta“ ne bih bio u koži od ponedeljka, ali za to je zaista samo on kriv, niko drugi.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari