„Krimljani će ponovo učiti ukrajinski jezik“: Kijev priprema strategiju za period nakon oslobođenja Krima

Danas je, ukazuje, ovakva nastava luksuz za decu na Krimu.

Samo 197 od skoro 300.000 đaka na poluostrvu učilo je ukrajinski jezik tokom prošle školske godine, pokazuju podaci krimske grupe Almendi, fokusirane na prava dece na okupiranim ukrajinskim teritorijama.

Ukrajinski jezik se nekada na Krimu učio svuda, a u vreme aneksije 13.322 dece, ili 7,3 odsto, učilo je u školama u kojima su se svi predmeti predavali na tom jeziku. Sedam od ovih škola bilo je u gradovima na poluostrvu, nijedan nije bio u ruralnim područjima.

Generacija dece koja su rođena za devet godina od aneksije sada su u školi, a neki će završiti ne znajući nijednu reč ukrajinskog jezika.

Ukrajinski vladin sistem preduzima intezivne napore kako bi se osiguralo da u trenutku kada dođe oslobođenje, postoji struktura tako da ključni elementi svakodnevnog života nastave da funkcionišu.

Reintegracija Krima u ostatak Ukrajine obuhvatiće širok spektar izazova, od toga da javni službenici budu spremni da upravljaju poluostrvom do drugih osetljivih pitanja poput pravde i tretmana kolaboracionista.

Pitanje jezika je isprepleteno sa mnogim od ovih pitanja i njime se bave ukrajinske vlasti. To je jedna od tema o kojoj se raspravlja u razvoju strategije za „kognitivnu deokupaciju” Krima, koja ima za cilj da pomogne ljudima da prebrode promene mišljenja koje će doći sa oslobođenjem i da se lakše integrišu sa ostatkom države.

„Jezičko pitanje će ostati problem pet do sedam godina nakon de fakto deokupacije, jer su mnogi stanovnici Krima navikli da komuniciraju na ruskom“, navodi se u strateškom dokumentu.

„Da bi se izbeglo trenutno psihološko odbacivanje, trebalo bi da dođe do postepene ukrajinizacije javne sfere na Krimu i da specijalni kursevi ukrajinskog jezika budu široko dostupni“, piše u dokumentu.

Jezik će igrati važnu ulogu u ponovnom uspostavljanju ukrajinskog identiteta i na kraju se Krim neće razlikovati od bilo kog drugog dela zemlje, smatra Tamila Taševa, stalna predstavnica predsednika Ukrajine u Autonomnoj Republici Krim.

„Biće kratkog – naglašavam kratkog – prelaznog perioda tokom kojeg će zaposleni u javnom sektoru i sektoru usluga moći da koriste ruski jezik“, rekla je ona u intervjuu za veb-sajt ukrajinske vlade Decentralizacija. „Ali ovi radnici će pohađati obavezne kurseve jezika i na kraju će preći na ukrajinski“.

Dok će ljudi imati pravo da govore jezikom koji žele kod kuće i van posla, „sve u vezi sa ukrajinskom državom i državnošću na Krimu treba da zvuči ukrajinski“, rekla je Taševa.

Stručnjaci upoređuju nastavne planove i programe koje deca prate na poluostrvu sa onima na kopnu kako bi utvrdili gde je potrebno posvetiti najviše pažnje. Biće potrebno da postoje adaptivni programi i različiti pristupi za različite grupe, a u nekim slučajevima će ukrajinski morati da se uči gotovo kao strani jezik, kažu obrazovne grupe.

„U srednjim školama, na primer, ne možemo samo da uđemo i odmah uvedemo ukrajinske udžbenike i počnemo da predajemo na ukrajinskom jeziku“, rekla je Marija Suljalina, šefica Almende.

„Deca ne bi razumela šta uče. Prošlo je devet godina tokom kojih nisu učili ukrajinski jezik“.

Srednjoškolska deca će imati daljih problema jer će morati da se nose sa ispitima i prijavljivanjem na ukrajinske fakultete, dok će učenicima od 18-20 godina koji su već završili školu biti potrebni kursevi jezika koji će bioti obezbeđeni i za odrasle.

Nastavnici koji su ostali na aneksiranom Krimu moraće da se ponovo obuče ako vlasti u Kijevu uz jezik ponovo uvedu ukrajinski sistem obrazovanja, rekla je Suljalina.

Taj proces bi mogao uključivati prebacivanje dece na onlajn ukrajinsko obrazovanje ili dovođenje nadležnih u škole kako bi nadgledali korišćenje onlajn programa, ruski saradnici bi bili izbačeni iz nastavnog osoblja, a oni koji ostaju prekvalifikovani. Glavni prioritet je da bude što manje poremećaja u obrazovanju, rekla je Sulialina.

Važno je da će nastavnici biti suspendovani dok se proverava njihova aktivnost tokom okupacije, rekla je ona.

Ako bi svi nastavnici ostali na mestu bez prethodne procene njihove uloge u pomoći ruskim okupatorima, to bi dovelo do unutrašnjih sukoba, dodala je ona, navodeći primer škole koju je pohađala na Krimu.

„Jedan od mojih razrednih starešina slikao se sa zastavom samoproglašene DNR, nastavnici su se zalagali za referendum, nastavnici su u škole doveli Unarmiju (moskovski patriotski pokret koji priprema decu da služe u ruskim oružanim snagama)“. „Teško mi je da zamislim da se vratim na Jaltu i vidim iste ljude koji rade kao nastavnici“.