Pošto ni negovateljice u vrtiću ne veruju da je Radovan Jelašić podneo ostavku iz LIČNIH razloga na funkciju guvernera NBS, valjda je sada svima jasno da politička elita na vlasti nema rešenja za ekonomske probleme zemlje. Takođe svima je jasno da je vreme opravdanja zbog svetske ekonomske krize prošlo i da cela srpska javnost čeka rešenja…
Doduše da ima morala još neki bi, pre svega sa finansijskog tržišta, trebalo da slede primer Jelašića. Gotovo neprimetno je zbog efekta ostavke guvernera prošla odluka da se referentna kamatna stopa smanji na devet odsto… Dakle ništa novo na polju finansijskog tržišta Srbije.
Šta kažu činjenice?
Jelašić je otišao zato što politička elita sprema vođenje ekonomske politike koja ne samo da je već viđena (kada je frka prodaj Telekom i premosti problem dok si na vlasti…), već se ne zasniva na ekonomskim zakonitostima…
Rešenje za smanjenu domaću tražnju u Srbiji nije povećanje tekuće potrošnje, već javnih investicija, za šta već postoji obezbeđen novac – izjavio je Jelašić. Najveći izazov u srpskoj ekonomiji ostaje tekuća potrošnja, a povećanje plata u javnom sektoru i penzija ne bi trebalo da bude politička, već pre svega ekonomska kategorija.
Svi mi znamo da je ovde Jelašić u pravu. Šta kaže dalje statistika? Da vidimo šta recimo kaže CIA:
Srbija je među četiri najsiromašnije zemlje Evrope. CIA u redovnom izveštaju na svom sajtu upoređuje makroekonomske pokazatelje svih zemalja. Prema podacima američkih obaveštajaca, Srbija je na 103. mestu u svetu po visini društvenog proizvoda po stanovniku. Ispod nje su samo tri evropske zemlje: Ukrajina na 128, BiH na 130. i Albanija na 131. mestu. Kao jedan od važnijih pokazatelja ekonomske razvijenosti, američki obaveštajci su uzeli vrednost izvoza. Srbija je na 85. mestu sa samo 8,8 milijardi dolara izvoza. Češka, po veličini i broju stanovnika slična Srbiji, prošle godine imala je izvoz od 106 milijardi dolara, Mađarska 78,6, Slovačka 45, Bugarska 16,3 milijarde dolara…
Ideja da se povećanom potrošnjom pokrene privreda Srbije nije uverljiva ni onima koji je predlažu. Ceo iznos tih para koji će dobiti građani Srbije putem kredita biće samo kao gutljaj vode žednom putniku kroz Saharu… A šta posle tih kredita? Dakle savršeno je jasno da se razvojno održiva ekonomija ne može zasnivati na plati od 300 evra i na državnoj potrošnji koja je impozatna (pesma kaže trošila je kao ruska vozila…)
Šta finansijsko tržište može da ponudi?
Pa nakon ostavki onih koji usporavaju dalje reforme finansijskog tržišta. (Dame i gospodo pa zar vam nije bilo dosta?… Pustite druge ljude da urade nešto…), tržište kapitala može da odigra ključnu ulogu u pokretanju privrede Srbije u prvom redu na lokalnom nivou. Kako?
1. Pre svega aktiviranjem tržišta akcija i ponudom jeftinijeg kapitala od bankarskog koji zbog referentne kamatne stope i da hoće ne može biti jeftinije. Tako će svaka kompanija koja je likvidna i ima imovinu moći da na tržištu kapitala potraži jeftiniji kapital sa kojim ima matematike raditi biznis u Srbiji. Sada nema matematike sa kamatama od 16 -18 odsto.
2. Aktiviranjem tržišta lokanih obveznica kojima će lokalne gradske vlasti finansirati lokalne projekte i infrastrukuru za dolazak investitora… Grad Beograd će prvi reći hvala i tako rešiti sve svoje dileme oko para za mostove i obilaznice… Zatim Novi Sad, Niš, Užice…
3. Aktiviranje tržišta investicionih fondova donošenjem niza mera za stimulisanje ove industrije finansiranja barem po modelima koja vidimo u okruženju. Ako ne znaju koje su to mere neka podnesu ostavke.
4. Definitivnim donošenjem usaglašenih zakona na tržištu kapitala Srbije. Takođe, ako ne znaju šta treba neka podnesu ostavke. Ima ko zna.
Ostavka Jelašića samo je ponovo na dnevni red stavila ono što se većina zaposlenih na tržištu kapitala pita: kada će početi da rešavaju probleme? Radovan Jelašić je podneo ostavku.
O motivima možemo samo nagađati ali je veoma moralan čin otići kada drugačije razmišljaš.
Dame i gospodo, ako se ne slažete sa stanjem na tržištu kapitala Srbije gde su vaše ostavke?
To je pitanje broj jedan finansijskog tžišta i industrije fondova Srbije.
Autor je analitičar portala Investicioni fondovi
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
