A šta ako ipak bude DS i SNS?

Ali da bismo odgovorili na to pitanje moramo poći redom. I odmah konstatovati da Toma i Aca, barem verbalno, više nisu oni od prošlih izbora jer su se u međuvremenu jasno i glasno izjasnili da više neće „klati zarđalim kašikama“‘ niti ratovati za veliku Srbiju, već sarađivati sa Hagom i voditi Srbiju u EU. Stoga je teško poverovati da će Tadiću ono biblijsko „Ja sam put i Ja sam istina“ uz pomoć čega je dobio prethodne izbore, nedavno modifikovano u „Samo sam ja“, taj obećani put u EU, naravno, još jednom doneti apriornu početnu prednost, a kamoli pobedu na izborima!! Jer više nema nekadašnji ekskluzivitet. A bojim se da je to bio njegov jedini adut.

A kako stoji stvar s novokomponovanim radikalima? Rekao bih vrlo dobro. Zato što je odgovor na pitanje kakvo je stanje u Srbiji veoma jednostavan. Loše, čak veoma loše. Ili da se ne lažemo, katastrofalno i nikad gore! I ko je za to kriv? Pa vlast naravno, a ne Toma i Aca. Dakle 1:0 za SNS. A da li se i koliko krade u Srbiji? Da, više nego ikad. A ko krade? Pa vlast naravno jer opozicija to niti je radila ikada i igde, niti može po definiciji. Dakle 2:0 za SNS!!

Da, ali džaba, reći će mnogi. Toma je pobedio i 2006. god. pa su vladu pravili drugi, a tako će biti i ovaj put jer on ne može sam, a SRS i DSS neće sa njim. On je večiti gubitnik i može doći na vlast samo sa DS, pa tih 2:0 ne znači ništa. Recimo da je tako i da i DS odluči da sa SNS napravi takozvanu veliku i stabilnu koaliciju. Šta bi ona tako stabilna radila. Pa recimo promenila Ustav zbog preambule u kojoj piše da je KiM neotuđivi deo Srbije i tako napravila odlučujući korak prema članstvu u EU! Lakše bi dovršila i saradnju s Hagom jer niko ne bi mitingovao i rušio Beograd u slučaju hapšenja Mladića. I šta još suštinski? Pa uglavnom, ništa. I to bi bilo to dobro.

Ali me to postizborno dobro neodoljivo podseća na situaciju nakon parlamentarnih izbora 2006. god. Kada je na njima pobedila SRS, a vladu pravili Tadić, koji je očajnički želeo vlast i Koštunica, bez koga on do te vlasti nije mogao. Kada su se mesecima lomila koplja oko toga da li će premijer biti Koštunica ili Đelić, odnosno da li će ministar policije biti Jočić ili Šutanovac. Kada sam ja u svojoj kolumni „Pobednici“ u Nezavisnim novinama napisao da je to sasvim beznačajno jer će i samim formiranjem vlade sa DSS Tadić i njegova stranka ne samo dati legalitet i legitimitet Koštunici i njegovoj promašenoj politici već će ga i abolirati za sve zločine i sav kriminal koje su on i njegova stranka, njegova vlada, saradnici i savetnici zajedno sa milim im tajkunima počinili u prethodnom periodu. I NEMINOVNO POSTATI NJEGOV I NJIHOV SAUČESNIK U SVIM BUDUĆIM!! I baš tako je i bilo!

Zato će, ako uđu u koaliciju sa DS, isto proći i Nikolić i Vučić koji, na primer, više neće moći Božu Đelića sa skupštinske govornice da naziva „lopovom, lopovčinom i vojvodom od Meridijan banke“ i optužuje ga da je ukrao „11 miliona eura“ niti će moći takvim epitetima da časti ostale čelnike ove stranke, a kamoli kritikuje njihove lažne reforme ili čeprka po njihovim mahinacijama, proneverama i nameštenim tenderima jer će mu oni biti koalicioni partneri i kolege u vladi!! Pa će borba protiv organizovanog kriminala i korupcije i dalje biti samo farsa. A uništavanje pravosuđa pod firmom nekakve reforme i reizbora sudija, još jedna nepovratna i nepopravljiva činjenica. A to se neće dopasti Evropi. Koja poučena iskustvom sa Rumunijom i Bugarskom sigurno neće žuriti sa prijemom takve Srbije u EU.

Tako da bi ovakva koalicija, za koju se pretpostavlja da bi ubrzala i olakšala naše integracije u EU proizvela sasvim suprotan efekat, ma kako to paradoksalno zvučalo! A to je ono loše!