A šta je sa neštrajkačima?

Ovo je nama, koji nismo u štrajku, napisala na svojoj društvenoj mreži jedna moja, inače vrlo draga, koleginica. Nije njeno mišljenje usamljeno. Bilo je puno komentara na moj prethodni tekst sličnih, gotovo istih. A, samo sam pomenuo da poštujem samo generalne štrajkove, ne i školske, parcijalne.

Možda imam, a imam, vrlo jake razloge da tako postupam. Već davne 2015. kada je (u vreme ministrovanja g. Verbića) bio najduži štrajk (do ovog koji traje). Moja škola je štrajkovala radeći 30 minuta. I tada je iz našeg ministarstva stiglo ingeniozno rešenje da izgubljeno vreme (a štrajk od 30 minuta je po Zakonu) treba nadoknaditi i to (pazite sad!) fiktivnim upisivanjem časova.

Moj odgovor na to je bio: nisam gubio nikakvo vreme, štrajkovao sam u skladu sa Zakonom. Kako god, meni i još dvoma kolegama je oduzeta četvrtina plate i nikad nije vraćena, za razliku od onih koji su upisivali fiktivne časove! Tad sam ispao naivan (iako mislim i pošten) i ne bih da mi se slično ponovi još jedanput.

Da se razumemo, ja sam za štrajk, ali generalni! Ovakav, parcijalni ima za ishod da je u ovakvoj ili onakvoj (najmanje potpunoj) obustavi nastave 40% škola. Mnogo, ali nedovoljno. Neki ne štrajkuju jer je škola tako odlučila, neki se plaše za radno mesto, a neki su, naprosto, za NJega…

Ishod svega je haos koji ko zna kako će se završiti. Za generalni štrajk (koji trenutno nema ko ni da pozove jer su sindikati potpisali…) sam jer smatram da treba sve da stane! Nikad sve škole neće stati, ali bi procenat onih u obustavi bio veći u odnosu na situaciju kada se svaka škola pojedinačno izjašnjavala.

Traba izneti i konkretne zahteve (podrška studenima nije zahtev), ali bi škole mogle da prisvoje bar dva od četiri studentska zahteva. Štrajk bi trebalo da bude parcijalan – dok se ne ispuni bar jedan zahtev, a onda, ako se u roku ne ispuni i drugi ponovo početi generalni štrajk, do ispunjenja!

Manje bi se izgubilo nastave, a i nadoknada bi se sprovela lakše (najgore bi bilo da se i ova školska godina prekine!). Ništa se neće dobiti ako se izgubi ova godina. Evo, već naredna će za sobom vući repove prethodne (ove), a teško je verovati da će se parcijalni štrajkovi nastaviti i sledeće godine.

I na kraju, vratimo se na početak. Svako je od svog profesora naučio kako se ponašao u određenoj situaciji. Ali, nije štrajk jedina situacija u kojoj se profesori pokazuju. Još manje je priklanjanje većini. Teško onom profesoru koga ne pamte po gradivu koje je predavao!

Autor je profesor iz Kraljeva

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.