foto BETAPHOTO/PREDSEDNIŠTVO REPUBLIKE SRBIJE/Dimitrije Goll)Svedoci smo, ako se to tako može reći, mada smo po posledicama više žrtve nego svedoci i jednog i drugog Ace, „Ace Srbina“ i „Ace Šiptara“, a po svoj prilici ne postoji ni jedan ni drugi, pa smo u stvari žrtve jalovog poslednjeg pokušaja „sivih struktura“ da se nikad ništa ne promeni.
Ma koliko uzvikivanje ove jedne parole o „Aci Šiptaru“ po svoj prilici vređa, uznemirava ovog drugog Acu, „Acu Srbina“ koji takođe ne postoji. Jedino i sasvim sigurno je da postoji opasnost od te nervoze, koja po svoj prilici šalje nekakve huligane, batinaše i razne nabildovane tipove da cenzurišu navijače.
No, ono što meni smeta, osim naravno rizika da nekome huligani polupaju glavu, je u stvari to što i jedna i druga parola suštinski rade za Acu ovog ili nekog drugog Acu kojeg bi oni koji se jedini ne menjaju od 1945. voleli kad ovom Aci istekne rok trajanja. A to se čini veoma bliskim. Ozna – što sve dozna, Udba, DB, BIA ili Služba u jednoj svojoj reklami kojom je htela da privuče mlade ljude u svoje redove upravo to kaže: „Sve se menja, svi se menjaju samo ‘Služba’ ostaje“.
Pod okriljem podela, nacionalnih tenzija i verskih tenzija, već 35 godina, ova se zemlja besomučno pljačka i sukob između jednog i drugog Ace, Srbina i Šiptara podmetnut je da lopovi svih fela i nacionlnosti ne menjaju navike u ničim zasluženom bogaćenju. Treba se setiti devedesetih i mržnje koju su Milošević i ekipa sejali, siromašenja i stradanja svih, osim onih koji su mržnju pretvorili u operativni i ideološki alat besramne pljačke.
Otuda studenti iz Novog Pazara kao i studenti iz drugih univerzitetskih centara insistiraju, odnosno svojim odnosom se na drugi način suprotstavljaju ovom režimu i svim njegovim zlim karakteristikama. Šireći međuetničku i međuversku toleranciju, insistirajući na toleranciji i zajedništvu oni tresu temelje ove zle vlasti, ukoliko takvi temelji uopšte postoje.
Jasno mi je, naravno, da su ljudi besni i da ignorisanje vlasti na zahteve građana i studenata taj bes povećava i da se ljudi povedu i za takvim parolama poput „Aco Šiptare“ ili „Vučiću pederu“. Ipak je potrebno da se povedemo za studentima koji, bez obzira na žrtve koje su podneli i koje ova vlast svakodnevno vređa i naziva najgorim imenima, ne vređaju i veoma pažljivo biraju reči ili najčešće odbijaju i da komentarišu uvrede i izlive mržnje kojim su izloženi.
To je izraz snage i to snage uverenja da je borba za resetovanje ovog društva i postavljanje temelja za izgradnju sistema koji će odgovarati građanima i javnom zajedničkom interesu. Bio sam više puta ganut srdačnošću, radošću i ljubavlju koju su emitovali i oko sebe širili studenti iz Novog Pazara i Beograda. Neki novi klinci, pevao je Đole Balašević. I stvarno su novi, odišu svežinom, inteligencijom i nekom svešteničkom mirnoćom. I iskrenošću koja otvoreno priča o sopstvenim greškama.
I pre nego što vas pozovem u Novi Sad na komemorativni skup prvog novembra, jedno malo upozorenje. Svaki put kada je neki događaj pretio da ovu vlast ugrozi, mislim politički ugrozi, proizvedeni su događaji koji su medijski pokrivali ili bar delom pokrivali kritike koje su ovoj vlasti upućene. Bilo da se radi o rezoluciji evropskog parlamenta, bilo da se radi o velikim okupljanjima koje su studenti organizovali.
Setite se lupanja gradske kuće u Novom Sadu ili zvučnog topa ili poslednjih događaja u vreme rezolucije Evropskog parlamenta. Biću iznenađen ukoliko tako nešto izostane ovog puta. Pa ipak, ne može se ne biti u Novom Sadu. Vidimo se prvog novembra. U žalosti i zajedništvu. S nadom u bolje.
Autor je vajar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
