Novo anonimno pismo jednog profesora studentima u blokadi: Trideset godina isti ljudi seju mržnju

Srbiju su poharali požari. NJih čak 628 u jednom danu je ostavilo pustoš iza sebe, a izgorelo je i na stotine kuća. Požari su zahvatili područja od Valjeva do Leskovca, od Bujanovca do Bora, a prva dva dana skoro nigde ni vatrogasaca ni kanadera.

Pritom je u Srbiji gorelo daleko više nego u regionu i to je izazvalo sumnju među građanima da vlast nije podmetnula požare da bi smirila blokade sa kojima se policija već teško nosila. Vlast je pod maskama u policiji angažovala huligane, ali i vatrogasce pa zato nema ko da gasi požare.

Tri su teorije o tome šta se zapravo desilo. Prva je da je požare zapalio Nepomenik, druga je da ih nije zapalio nego je samo pustio da se šire, a treća je da je vlast nesposobna da se bori sa požarima. U svakom slučaju, vlast je odgovorna jer da nisu usledile kiše – desila bi se katastrofa. A odgovor na pitanje kuda ide Srbija sa ovom vlašću glasi – u propast!

Prva teorija podseća na Nerona koji je zapalio Rim, a onda okrivio hrišćane za njega. To je ustvari mit koji je popularizovao nobelovac Henrik Sjenkjevič u čuvenom romanu Quo vadis? U ovoj priči, Neron je dakako Nepomenik, a hrišćani ste vi.

Na dan kada su počeli požari, Nepomenik je izašao pred kamere sa optužbom protiv vas studenata: „Izaći će to uskoro na videlo jer će mnogo ljudi da odgovara za to … S monstrumima imamo posla! O ovome se vodi istraga, i to debela istraga se vodi pa ćemo da vidimo ko je sve bio umešan u to“. Ipak, nije vas okrivio za velike požare, nego samo za jedan pokušaj paljenja. Optužio vas je da ste dali Milomiru Jaćimoviću, heroju iz prošlog pisma, benzin da se zapali ispred prostorija SNS-a i terali ga „da ponovi slučaj Jana Palaha“. Nepomenik očito ne zna da Jana Palaha niko nije nagovorio da se zapali, već je bio poput vas – student koji se žrtvovao protiv zla.

Nepomenikova izjava ustvari insinuira da imate organizovanu grupu ljudi koji šetaju okolo sa kanisterima benzina i gledaju gde će nešto zapaliti ili nagovoriti nekoga da sebe zapali. Tu izjavu je dao na dan kada su počeli požari – kao da je trebala da bude uvertira u jednu veliku optužbu, koja se (još) nije desila. Sledeći dan kada su najviše buktili požari, Nepomenik je otvarao u Jagodini turistički kompleks i memorijalni centar sa spomenikom Draganu Markoviću Palmi. To je čovek po kojem se ništa nikada ne bi smelo zvati: nepismen, primitivan, korumpiran, nasilnik, seksualni predator i zlostavljač žena i maloletnica.

A treći dan, Nepomenik se odjednom slika na terenu sa vatrogascima i onda na namešteno pitanje novinarke Informera o požarima u Srbiji: „Neki kažu da ste Vi krivi predsedniče?“, Nepomenik odgovora sarkastično: „OK, ja sam kriv, ja sam zapalio“. Zašto bi si Nepomenik namestio takvo pitanje, ako nije hteo da koristi ovaj sarkazam kao manipulativni alibi? Ubica nikada ne bi javno priznao da je ubica, čak ni u šali.

Baš zato je to dobar alibi. Čuveni ubica O.Dž. Simpson je svojevremeno hteo da objavi knjigu „Da sam to učinio“ u kojoj je hteo da hipotetički opiše kako bi izvršio ubistvo za koje je paradoksalno oslobođen, ali morao je da plati odštetu porodici žrtve. Znao je da će se knjiga dobro prodavati zbog velikog publiciteta suđenja. Porodica žrtve je ipak sprečila objavu, a onda su preuzeli prava i objavili knjigu uz dodatak naslovu: „Ispovest jednog ubice“. Tako bi možda i Nepomeniku mogla da se objavi knjiga: „Kako sam pobedio obojenu revoluciju: Ispovest jednog piromana“.

U istorijskim izvorima zapravo nema čvrstih dokaza da je Neron naložio podmetanje požara, ali poznato je da je požar koristio za progon hrišćana. Mnogi Rimljani su verovali da je Neron podstakao požar da bi očistio zemljište za „Zlatnu kuću“ – rimski pandan „Beograda na vodi“ – za koji je Vučić očistio Savamalu. Kao ni za Nerona, nema (još) jasnih dokaza da je Nepomenik naložio podmetanje požara, premda pomenute koincidencije izazivaju sumnju.

A vi, poput hrišćana u Rimu, svakodnevno trpite progon i javno „razapinjanje“. Neron ih je progonio zbog njihove vere koja je delegitimisala njega kao vrhovnog vođu – jer svevišnji nije Rimski car, nego Bog. I vi ste delegitimisali Nepomenika kao vrhovnog vođu – pokazali ste da krši Ustav, da nema podršku u narodu i da se održava na vlasti korupcijom i ucenama.

Neron je tada navodno razapeo na krst 979 hrišćana, među kojima su bili i apostoli Petar i Pavle. To je bila možda trećina hrišćana koji su živeli u tadašnjem Rimu. Razmislite, da li bi to bio genocid? Objasniću zašto je to važno.

Pođimo od Holokausta. U Drugom svetskom ratu je izgubljena približno trećina populacije Jevreja u svetu – nakon šest miliona ubijenih ostalo ih je oko 11 miliona. U Gazi je Netanjahuov režim ubio skoro 80 hiljada Palestinaca, od oko dva miliona koliko ih živi tamo, a sve više se i u ovom slučaju govori o genocidu.

U Srebrenici se obeležava 30 godina od genocida. Tamo je prema popisu stanovništva 1991. živelo 27,542 Muslimana. Pre tačno 30 godina – od 11. do 19. jula 1995. – tamo je ubijeno najmanje 8,372 Muslimana, dakle, nešto manje od trećine tadašnje populacije Muslimana u Srebrenici. Međunarodni sudovi su presudili da genocid nije počinila Srbija, nego političko vodstvo i pripadnici vojske Republike Srpske.

Prema međunarodnom pravu i zakonu, za genocid nije potrebna namera potpunog uništenja, nego je dovoljno da se vrše ubistva u nameri da se delimično uništi takva grupa. To mnogi ne razumeju i zato političari manipulišu kako kome odgovara da nešto jeste ili nije genocid. Čak i kada znaju da jeste, neće da priznaju, nego uslovljavaju.

Kažu da će priznati genocid, ali pod uslovom da se prizna neki drugi genocid nad njegovim narodom. Kod zločina nema „ali“ – ili jeste ili nije. Jasenovac je jedan od najčistijih primera genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima, ali hrvatski političari, kao i srpski, se plaše te reči. Misle da će im narod zameriti ako priznaju da se desio genocid – a to otvara prostor manipulatorima poput Tompsona da relativizuju zločinačke režime i na tome dobro zarađuju.

Međunarodni sud pravde je 2007. Srbiju proglasio odgovornom što nije sprečila genocid u Srebrenici i što nije kaznila učinioce. Nepomenik i RTS su među najzaslužnijima za stvaranje atmosfere mržnje koja je dovela do ovog užasnog zločina. Njegova propaganda mržnje je kulminirala dan posle masakra – 20. jula 1995. – u Skupštini kada je Nepomenik rekao „ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana“. Nije li to bio onaj isti onaj manipulativni alibi – gde ubica dan posle zločina poziva na ubistvo onih koji su već ubijeni? Radikali su tada imali prste u svim zločinima u regionu jer su na svojim mitinzima držali govore u kojima su pričali kako druga strana u slobodno vreme kolje srpsku decu i da se srpski narod treba braniti.

A onda, pre tačno 10 godina, Nepomenik odlazi u Srebrenicu na 20. godišnjicu, gde su ga primile majke žrtava. Izniman je to gest da prime radikala zbog čijih laži su ginuli nevini ljudi. Međutim, Nepomenik je sa sobom doveo navijače iz Srbije koji su izazvali nerede i inscenirali napad kamenicama, nakon čega je njegova poseta prekinuta. I danas režimski mediji optužuju vlasti BiH kako „10 godina od skandaloznog pokušaja ubistva“ Nepomenika u Potočarima kod Srebrenice niko nije odgovarao. Evo, odmah da kažem – ako ih tražite, svi su u Srbiji – a neki od njih danas verovatno nose i policijske uniforme i hapse pošten narod.

I tako 30 godina isti ljudi seju mržnju, a zahvaljujući vama, neće više – samo istrajte do kraja. Jer na kraju romana – pre Neronovog (Nepomenikovog) definitivnog kraja – apostol Petar postavlja čuveno pitanje Isusu: „Quo vadis, Serbia?“. A Isus mu odgovara: „Vostani Serbie“!

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.