Autoput otvoren na Vučićevu reč

Rokovi su stalno pomerani, cene podizane, država se zadužila za još 298 miliona dolara da bi ga Vučić, konačno i „svečano“, pustio u saobraćaj šestog jula ove 2025. godine, ali bez upotrebne dozvole, jer stručnjaci nisu garantovali bezbednost.

Poučeni iskustvom nastrešnice ne potpisuju lako da ne bi imali posla sa tužiocem i sudom. Pominju se i razlozi – klizišta i vlaga koja preti. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević tvrdi suprotno i kaže za RTS „da ljudi koji su u prethodnom periodu širili apele da se ne koristi deonica jer nije bezbedna, nisu imali uvid u dokumentaciju, niti su upoznati sa stručnim mišljenjem inženjera. Juče smo od dela javnosti čuli sumnje, pa možemo da kažemo čak i upozorenja o bezbednosti deonice.

Da zaključim, i tuneli i deonice, na osnovu svih izveštaja, na osnovu predloga Komisije za tehnički pregled objekata koja je došla od jedne renomirane kuće koja je decenijama na ovim prostorima dokazuju da su tuneli i deonica potpuno sigurni i bezbedni“. Koja je to „renomirana kuća“ nije rekla, a nisu pomenuta ni imena inženjera koji sumnjaju u bezbednost deonice. Ono što je sigurno. Javnost je ostala u nedoumici. Kojim ocenama verovati? Možda bi se problem lakše rešio kad bi javnosti bila saopštena imena ljudi koji stoje iza ovih ili onih ocena.

Ali nešto je jasno, put je na osnovu Vučićeve reči pušten u saobraćaj, a da li mu prete klizišta ili voda videćemo. Ali nešto znamo. Kineska kompanija koja je izvodila radove na autoputu upropastila je teškim mašinama, buldožerima put od Pakovraća do Lučana (republičkog ranga) pa ljudi koji ga koriste voze slalom obilazeći rupčage i strahuju za sebe i vozilo.

Pitamo se ko je obavezan da taj put dovede u normalno stanje država ili kompanija koja je izvodila radove? I ako postoji neka obaveza, kad ona treba da se realizuje i ko će da snosi troškove.

Autor je profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.