Besmisleno je porediti privatne i državne fakultete

Gospodin Vučević ne bi trebalo da govori o ovoj temi, jer se u visoko obrazovanje ne razume. Kao advokat i političar, bez radnog iskustva na univerzitetu, on nije osoba koja se može smatrati kompetentnom za donošenje sudova ovog tipa. Praktično je svoju vezu sa univerzitetom prekinuo davne 1999. završetkom studija prava. Onda je potpuno i logično što je njegova izjava površna, i slobodno se može reći, netačna.

Naime, kada se govori o univerzitetskoj nastavi, uvek treba imati na umu da ona proističe iz naučnog rada. To ovaj nivo obrazovanja čini drugačijim od onog u osnovnim i srednjim školama. Ukoliko na fakultetima nema nauke, nema ni prave univerzitetske nastave.

Zbog toga su i pri izborima nastavnika u zvanja od asistenata do redovnog profesora, naučni rezultati kandidata oni koji se posebno gledaju pod lupom i posebno vrednuju. Bez zadovoljenih naučnih kriterijuma za pojedina zvanja nema ni izbora. Ovo su vrednosti koje su negovane i razvijane u Srbije skoro dva veka.

Na pojedinim fakultetima u Srbiji ovi kriterijumi su vrlo visoki. Za izbor redovnog profesora na fakultetima prirodnih nauka potreban zavidan broj naučnih radova objavljenih u naučnim časopisima sa prestižne svetske SCI liste. Recimo, na Hemijskom fakultetu taj broj je četrdeset. Najčešći broj radova pri izboru u ovo najviše zvanje kod kandidata je i mnogo viši. Citiranost je po pravilu nekoliko stotina, a neretko prelazi i hiljadu.

Pri prvom izboru za docenta neophodan kriterijum su čak i završene posledoktorske studije u inostranstvu u trajanju od minimum godinu dana. Sve to garantuje vrlo visok naučni nivo docenta, vanrednih i redovnih profesora. Danas je na Hemijskom fakultetu na desetine profesora sa citiranošću od nekoliko hiljada. Kod poslednje dve evaluacije Fakultet je imao profesore koji su prema ovom parametru svrstani u dva procenta svih svetskih naučnika.

Tako visoka kompetencija rezultirala je brojnim međunarodnim projektima i saradnjom sa najpoznatijim svetskim naučnim ustanovama. Svršeni studenti sa naših fakulteta uspešno nastavljaju poslediplomske studije u najvećim naučnim centrima Evrope i Amerike, i zatim prave prepoznatljive univerzitetske karijere.

Hemijski fakultet nije usamljen. Sličnog, gotovo istog, ili možda i višeg su i neki drugi fakulteti, ne samo sa Beogradskog univerziteta, već i sa drugih državnih univerziteta. To čini državu Srbiju vodećom u nauci u celom regionu.

Privatni fakulteti u Srbiji su dobrodošli. Među njima ima vrlo dobrih, koji traže svoje mesto u akademskom svetu. Neki uspevaju, ali su poslednjih nekoliko decenija mnogi i potonuli. Nisu izdržali u ovoj oštroj naučnoj konkurenciji. Za mnoge su vezivane i različite neakademske afere. Šansu privatnim fakultetima treba dati i treba ih ohrabrivati.

Preduslov njihovog dobrog rada i opstanka jeste negovanje nauke i podizanje kriterijuma pri izboru nastavnika. Jedino tako se može postići kvalitet. Niko dobronameran ne može biti protiv procesa njihovog razvoja.

Studijski programi kod kojih se neguju praktična nastava i laboratorijske vežbe vrlo često jesu najveći problem, i za sada gotovo nepremostiva prepreka pri osnivanju i daljem razvoju. Zbog toga gotovo da i nema privatnih fakulteta sa studijskim programima iz prirodnih nauka. Retki su, ili gotovo da i nema bazičnih elektrotehničkih, arhitektonskih i građevinskih fakulteta. Medicina, veterina, rudarstvo i geologija, šumarstvo, poljoprivreda, pa i mnoge humanističke nauke takođe će u Srbiji još dugo da čekaju dok ne uđu u programe privatnih fakulteta. Do tada će dominirati ekonomske, pravne nauke, različiti menadžmenti, kompjuterske škole i ekološke nauke, i to one gde se ne traži ozbiljniji eksperimentalni rad i primena skupih analitičkih instrumenata. Naravno da postoje pokušaji osnivanja i ovakvih fakulteta. NJih treba ohrabrivati. Jer, ako su dobri, mogu samo biti od koristi u razvoju Srbije.

Navedene činjenice su razlog zbog čega je danas deplasirano praviti poređenje između državnih i privatnih visokoškolskih ustanova. To poređenje nije ni potrebno. Ono je zlonamerno. A kada dođe od osobe koja je za to potpuno nekompetenta, ono bude prosto i smešno.

Autor je profesor Univerziteta u Beogradu, Hemijski fakultet,
potpredsednik Demokratske stranke

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.