Može li vlast da ugasi državne fakultete i šta bi se u tom slučaju desilo sa studentima?

Jakovljević je svojevremeno bila sekretarka Nacionalnog akreditacionog tela i slovi za osobu koja dobro poznaje sistem akreditacije u visokom obrazovanju, zbog čega smo je pitali imaju li osnova pretnje koje je izneo ministar da fakultetima koji ne budu krenuli sa nastavom bezmalo sledi gašenje.

– Ministar Dejan Vuk Stanković je čovek sa vrlo problematičnom stručnom i ličnom biografijom, koji ne poznaje visoko obrazovanje, a na poziciji ministra se našao jer je u svojim medijskim nastupima, braneći režim SNS, govorio da bi pobunu univerziteta rešavao represivnim merama. Njegova priča da su razgovori sa akademskom zajednicom vođeni u interesu rešavanja problema je neistinita, jer da je iko u državi želeo suštinski da reši problem, ispunio bi zahteve studenata – ističe Jakovljević.

Ministar je rekao da onim fakultetima koji ne budu nadoknadili nastavu neće biti odobrene upisne kvote i neće moći da upišu studente, što dalje znači da ostaju bez finansija i postavlja se pitanje kako će da rade. Da li bi to zaista moglo da znači da će ti fakulteti biti ugašeni?

– Ova izjava upravo potvrđuje da sve što vlast radi, radi nemajući u vidu interes građana i sistema visokog obrazovanja, već želi da po svaku cenu slomi univerzitete u oporavdanoj društvenoj pobuni. Po Zakonu o visokom obrazovanju Vlada donosi odluku o upisu studenata u prvu godinu studija za univerzitete čiji je osnivač Republika Srbija, nakon što pribavi mišljenje visokoškolskih ustanova i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. U praksi je to do sada bila formalna procedura, i ta odluka se donosila na osnovu broja studenata koji je utvrđen u postupku akreditacije studijskih programa na svakoj visokoškolskoj ustanovi. Dakle, Vladina odluka se odnosi samo na finansiranje školovanja određenog broja studenata koje fakulteti upisuju na studijske programe. Iz izjave ministra je jasno da je plan vlasti da uskraćivanjem finansiranja država želi da vrši “represiju”, ali moram da podsetim da su univerziteti ti koji raspisuju konkurs za upis studenata.

Šta to znači?

– To praktično znači da ako Vlada ne donose pomenutu odluku o finansiranju, fakulteti neće automatski prestati sa radom, jer je za to potrebno da im se oduzme dozvola za rad ili da budu ukinuti odlukom Vlade. Ako se troškovi studenata koji se finansiraju iz budžeta pokriju na drugi način, univerziteti i fakulteti mogu da nastave sa radom. Građani Srbije, kako oni koji žive u Srbiji tako i oni koji žive u inostranstvu, su pokazali visok stepen solidarnosti kada je najpotrebnije, za to imamo primer prikupljana novca za nastavnike kada su ostali bez plata, pa možda se i za ovo pronađe neko rešenje koje bi omogućilo da državni fakulteti ove godine upišu nove studente.

Zakon kaže da odluku o ukidaju visokoškolske ustanove donosi Vlada, a u toj odluci treba da bude određeno na kojim visokoškolskim ustanovama studenti imaju pravo da nastave započete studije. Da li bi to teoretski moglo da znači da, recimo, studenti beogradskog Medicinskog fakulteta, dobiju mogućnost da studije nastave na nekom drugom državnom medicinskom u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu…?

– Po Zakonu Vlada može da donese odluku o ukidanju visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, ali u postupku donošenja takve odluke mora da pribavi mišljenja organa upravljanja visokoškolske ustanove (saveta) i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Tom odlukom se određuje na kojim ustanovama student imaju pravo dalje da nastave započete studije. Student sa jednog državnog univerziteta bi u skladu sa odlukom Vlade mogli da nastave studije na drugom državnom univerzitetu, ali mi smo u situaciji da su svi državni univerziteti u blokadi. Podaci o tome koji fakulteti su navodno izašli iz blokade, a koje nam vlast saopštava, su nepouzdani. Organizovanje onlajn nastave, na koje Ministarstvo po nekoj izmišljenoj proceduri daje saglasnost, suprotni su postojećim propisima, a i služe samo u propagandne svrhe, pa ni ne znamo pravo stanje.

U takvoj situaciji moguće je da država ukine sve fakultete čiji je osnivač Republika Srbija, pa se onda postavlja pitanje gde bi student nastavili studiranje, jer privatni fakulteti nemaju širok dijapazon obrazovnih profila koje imaju državni. Jasno je da ova vlast, odrođena od naroda, misli da može sve i da je, kad uradi to što je zamislila, dovoljno da kaže: “Pa šta”. Ali doneti odluku da se ukine, recimo, Univerzitet u Beogradu, koji je najstarija visokoškolska ustanova u Srbiji i postoji skoro 220 godina, a nalazi se na listama najboljih svetskih univerziteta, je nešto što se ni oni tako besramni ne bi usudili da urade. Zato se i služe svim drugim oblicima zastrašivanja i pritisaka jer i oni sami znaju da bi takvom odlukom izveli sve građane Srbije na ulice, a sigurna sam i ogroman broj njihovih glasača, što bi dovelo do momentalnog pada sa vlasti.

U prethodnom periodu smo čuli pretnje i da fakulteti na kojima se ne počne sa radom mogu da očekuju vanrednu akreditaciju. U slučaju da im se zbog toga što ne izvode nastavu oduzme akreditacija, a potom i dozvola za rad, kakva je sudbina budžetskih, a kakva samofinansirajućih studenata?

– Dozvola za rad se po Zakonu ustanovi oduzima kada ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti i kada joj se zabrani rad. Prvi slučaj se od 2005. godine desio najviše par puta, dok se drugi slučaj nije desio nikada, pa ni ne znamo šta tačno ta odredba znači. Nacionalno akreditaciono telo se u jednom trenuku oglasilo “preteći” fakultetima vanrednim spoljašnjim proverama kvaliteta, na osnovu kojih bi po Zakonu dozvola mogla biti oduzeta, ali taj postupak predviđen Zakonom u praksi traje u najboljem slučaju osam meseci i apsolutno je nesprovodiv u kratkom roku na ovoliki broj fakulteta. Taj postupak i inače u sistemu provere kvaliteta visokog obrazovanja u Srbiji nije zaživeo na pravi način i prilično je sporna njegova dosadašanja primena.

Zakon previđa da u slučaju prestanka rada visokoškolske ustanove zbog oduzimanja dozvole za rad ili drugog razloga, ministar na predlog Nacionalnog saveta u roku od 30 dana od dana prestanka rada ustanove, donosi akt kojim se obezbeđuje završetak studija studentima te visokoškolske ustanove. Troškove završetka studija za studente snosi visokoškolska ustanova kojoj je oduzeta dozvola za rad. Do sada smo ovaj član tumačili za slučaj da bez dozvole za rad ostanu privatni fakulteti, ali ko bi u slučaju državne ustanove plaćao troškove budžetskim studentima ako pređu na srodnu ustanovu?

– Ove odredbe Zakona kada su prvi put pisane 2005. godine odnosile su se na prestanak rada privatnih visokoškolskih ustanova i zato te ustanove u postupku početne akreditacije i dostavljaju bankarske garancije, kako bi snosile troškove nastavka školovanja studenata na drugoj visokoškolskoj ustanovi. Ovu odredbu je nemoguće primeniti na univerzitete i fakultete čiji je osnivač Republika Srbija, jer oni prvo neće imati sredstava za tako nešto, pošto im država na sve načine uskraćuje finansiranje, a drugo, kao što je već rečeno, širok dijapazon obrazovanja koje nude državni fakulteti ne postoji na privatnim visokoškolskim ustanovama, pa tako veliki broj studenata sa državnih univerzitet i fakulteta neće imati gde da nastavi svoje školovanje. Sve ovo samo još jasnije pokazuje da vlast ne razume sistem visokog obrazovanja u Srbiji, koji treba da štiti autonomiju univerziteta i da joj je jedini cilj vlast sama po sebi, a ne interes građana, i zbog toga je spremna da do temelja sruši državu i uništi budućnost njenim građanima.