foto FoNet/021Srbija je odavno postala jedna od onih država koje smo gledali na vestima i onda se krstili zbog onoga što se tamo dešava.
Kada smo na televiziji gledali kako se u pojedinim zemljama, da ih ne nabrajam sad, krše ljudska prava, hapse neistomišljenici i vlast donosi neke potpuno sulude odluke i zakone, mogli smo sa bezbedne udaljenosti da pomislimo „dobro je pa ovako nije kod nas“.
Međutim, sada se to i nama dešava, i nije isključeno da neko u, na primer Sloveniji, ovih dana sedi i gledajući vesti pomisli „bože, šta se radi u ovoj Srbiji“.
Isto ovo je pomislio i veliki broj građana Srbije kada su videli sliku studenta Bogdana Jovičića kako u bukagijama, lisicama i u pratnji trojice policajaca prisustvuje samom kraju sahrane svoga oca.
Došli smo do toga da se pravo čoveka da prisustvuje sahrani svoga roditelja u ovoj zemlji izvrgava ruglu.
Da stvari budu gore, jedan Jovičićev kolega je za N1 ispričao da je student za smrt svog oca saznao sa zakašnjenjem od par dana.
Bogdan nikad ranije nije osuđivan, možemo slobodno da kažemo da je dečko čist kao suza, a opet, na sahranu je doveden kao da je lik iz filma „Leteća tamnica“ pod izgovorom da postoji mogućnost bekstva.
Kakvog bekstva?
Zašto bi bilo koji čovek bez kriminalne prošlosti, koga ste na pravdi boga uhapsili jer je odlučio da iskoristi svoje pravo na protest, odlučio da sahranu svoga oca iskoristi za bekstvo i tako sebi dodatno zagorča život.
Ko vam je radio bezbednosnu procenu, ljudi?
Ne sumnjam da bi jednog Darka Šarića ili Veljka Belivuka pustili čak i da se podruži sa porodicom i da malo zamezi, jer takav je kod nas običaj.
Prilično sam siguran da bi se to tako odigralo, jer oni nisu protestovali protiv vlasti.
Bogdan Jovičić uhapšen je nakon protesta 14. avgusta zbog sumnje da je učestvovao u demoliranju prostorija Srpske napredne stranke u Novom Sadu, a tereti se za nasilničko ponašanje na javnom skupu.
Nakon što mu je pritvor produžen, Jovičić je stupio u štrajk glađu koji traje već evo više od sedam dana.
Zbog zdravstvenog stanja u kakvo štrajk glađu obično dovodi telo, Jovičić je iz zatvora na Klisi prebačen na lečenje u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu.
Ni ovaj premeštaj nije mogao da prođe glatko.
Studenti i mediji su javljali da je prebačen u Beograd, advokat je govorio da je premeštaj u toku, a Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je sve ovo demantovala i tvrdila da on i dalje leži na Klisi u zatvoru koji je, prema pričama onih koji su ga iskusili, najgori užas u kom jedan pritvorenik može da se zatekne.
Tek kasnije tog dana stigla je zvanična potvrda da je zaista prebačen u bolnicu.
Ceo taj haos sa oprečnim informacijama samo je pokazao koliko se aljkavo i neozbiljno pristupa jednoj ozbiljnoj stvari kao što je fizičko i mentalno zdravlje jednog mladića koji se usudio da praktikuje demokratiju u današnjoj Srbiji, u kojoj je to postalo smrtni greh.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
