Bora priča gluposti

Borisav Đorđević U nepuna tri meseca Bora Đorđević, frontmen Riblje čorbe (1952, Čačak) uspeo je dva puta da skrene pažnju i onog dela javnosti koja se ne bavi razvodima poznatih. Prvi put na dočeku tzv. Srpske nove godine, kada je u prisustvu premijera odrecitovao: „Šta da radim kad ne mogu/ da zaradim ni za drogu. I da mogu – šta mi vredi/drogu daju samo Čedi“. Drugi put – u subotu uveče, kada je ovaj doskorašnji savetnik ministra kulture na koncertu u Beogradskoj areni, pred 20.000 fanova članove Riblje čorbe predstavio kao „odbegle kriminalce“ Veselina Šljivančanina, Biljanu Plavšić, Ratka Mladića, i Legiju: sebe je predstavio kao Radovana Karadžića čiji je, uzgred rečeno, brat Luka Karadžić bio u Areni.
Jedan je od najkontroverznijih muzičara čak i u bivšoj Jugoslaviji – izbačen je iz čačanske gimnazije kao maloletni delinkvent zbog upadanja u tuđe stanove, 1987. mu je suđeno zbog „vređanja radničke klase“, ali su optužbe odbačene, da bi potom s Ranim mrazom snimio „Računajte na nas“. Probleme sa Subnorom imao je zbog stihova „Za ideale ginu budale“ s albuma Mrtva priroda prodatog u 450.000 primeraka, a svojevremeno je i sam predsednik Zaira protestovao zbog teksta „Grčki šverceri, arapski studenti, negativni elementi, maloletni delikventi i besni psi“.
Iako tvrdi da se odrekao kapljice, jedan je od osnivača Partije običnih pijanaca. Prema podacima iz Ex ju rok enciklopedije Petra Janjatovića, nosilac je priznanja Branko Ćopic za satiru, nagrade Brankovo kolo zbog „očuvanja srpskohrvatskog jezika i svežeg pesničkog izraza“, dobio je četiri Oskara popularnosti, proglašavan je za kompozitora, pevača i lajavca godine, radio je muziku za pozorišne predstave, izvodio monodramu „Ja ratujem sam“, objavio kasetu „Bora priča gluposti“, autor je knjige „Ravnodušan prema plaču“…
Zbog optužbe novinara B92 da su špijuni bio je prinuđen da podnese ostavku na mesto savetnika odlazećeg ministra kulture Dragana Kojadinovića.