Borba sa izvesnim ishodom

Predsednik Francuske postaće kandidat koji je islamske veroispovesti.

Na taj način je kontroverzni francuski pisac Mišel Uelbek u svojoj knjizi „Pokoravanje“ iz 2014. pokušao da predvidi izborni proces 2022. godine.

Ipak, to se neće ostvariti.

U nedelju će građani Francuske birati između dvoje „veterana“ francuske političke scene.

Izbor je jednostavan, ili dosadašnji predsednik Emanuel Makron ili desničarka Marin le Pen, koja sve više gravitira ka centru i umerenijem političkom stilu.

Ankete pokazuju da će Makron odneti pobedu, mada ne baš tako ubedljivu kao 2017. godine.

Čitavu kampanju zasenila je kriza u Ukrajini, koja je u početku pomagala Makronu, a onda je u finišu kampanje počela da mu odmaže.

Želeći da se profiliše kao lider Evrope, kroz posredovanje u razgovorima između Putina i Zelenskog, zanemario je egzistencijalne probleme prosečnog Francuza.

Upravo na tim temama su Le Pen i Melanšon gradili svoju podršku pred prvi krug.

Le Pen i Melanšon su proputovali celu Francusku, dok je Makron održao samo jedan skup u Parizu.

Sve to se promenilo u dve nedelje između dva izborna kruga.

Makron je posetio Avr i sastao se sa bivšim premijerom Eduarom Filipom, otvorio je socijalna i ekonomska pitanja, „poslao“ premijera Kasteksa na prekomorsku teritoriju – Reunion…

Posebno treba istaći da je priznao greške u svom ponašanju tokom kovid krize i istakao da je preterao u insistiranju da se starosna dob za odlazak u penziju pomeri sa 62 na 65 godina.

Nije isključio mogućnost da se o tome odluka donese na referendumu.

Makron je i otvorio pitanje ekologije koje se smatralo previše zanemarenim u kampanji.

Kritikovao je Marin le Pen zbog nuklearne energije i obećao izgradnju novih vetroparkova.

Pogodio je i tajming da na Veliki petak po gregorijanskom kalendaru i treću godišnjicu od požara poseti katedralu Notr Dam.

Uz sve to, Makronu je stigla podrška njegova dva prethodnika na mestu šefa države Olanda i Sarkozija, a podršku je dobio i od oko 500 istaknutih ličnosti iz javnog života Francuske.

Marin le Pen je, s druge strane, bila pasivnija i više se borila sa negativnom kampanjom koja je vođena protiv nje.

Želela je da dopre do Melanšonovih birača izjavom da se zalaže za izlazak Francuske iz NATO-a.

Potvrdila je svoje stavove da želi reformu Evropske unije poput Orbana i da se protivi sankcijama Rusiji.

U ove, nešto manje od dve nedelje, ponavljala je kako je „nikad spremnija da preuzme mesto predsednika Francuske“ i da je „uverena u pobedu“. Dakle, bez previše konkretnih ideja i predloga, utisak je da je bolju kampanju vodila uoči prvog kruga.

Debata koja predstavlja centralnu tačku kampanje između dva kruga čini se da neće dramatično izmeniti situaciju uoči nedeljnog glasanja.

Le Pen je nastupila umerenije nego 2017, sa boljom argumentacijom, ali je ipak nekako ostala u defanzivnom gardu.

Makron je debatu iskoristio da je poveže sa Rusijom i Putinom, a Le Pen je Makrona „sačekala“ na ekonomskim temama kao što su inflacija i otpuštanja tokom kovid krize.

Na kraju ne treba zanemariti ni pitanje izlaznosti.

Teško ju je predvideti, a još teže odgonetnuti kome bi kakva izlaznost više pogodovala.

Francuska generalno ima visoko razvijenu političku kulturu i samim tim veliki procenat izlaznosti.

Ipak, tokom prvog kruga ovogodišnjih izbora suočila se sa najmanjom izlaznošću u poslednjih 20 godina.

Pravilnosti za drugi krug nema, 2017. je bila nešto manja u odnosu na prvi krug, a 2012. nešto viša.

Ključ se definitivno nalazi u glasačima Žan-Lik Melanšona koji je imao gotovo 22 odsto u prvom krugu i koji je rekao da ne želi „nijedan glas“ da da Le Pen, ali ipak nije podržao Makrona.

Takođe, postavlja se pitanje u kojoj meri će mlađa populacija izaći na izbore.

Podsetio bih na činjenicu da su studenti Sorbone i drugih francuskih univerziteta pre nekih nedelju dana održali protest protiv Makrona i Le Pen, predočavajući da ne žele da glasaju za kandidata koji je „predsednik bogatih“ (Makron) i „desničarku“ (Le Pen).

Studenti smatraju da se u programima ova dva kandidata zanemaruju postmaterijalne vrednosti kao što su rodna ravnopravnost i antirasizam.

Većina glasača koja se bude našla na biralištima širom Francuske verovatno će glasati protiv, a ne za.

U toj situaciji veće šanse ima Makron (što pokazuju i istraživanja), koji slovi za umerenijeg kandidata, a ishod ove borbe u kojoj se naslućuje pobednik znaćemo sigurno u nedelju tokom večeri.

Autor je doktorand na Fakultetu političkih nauka i izvršni direktor Centra za društvena istraživanja