Lični stav Boška Obradovića: Zašto treba podržati Studentsku listu?

Promenio se samo poneki politički lider izvučen iz istog šinjela, ambasador, naziv banke, stranački tajkun ili medijski sluga. Sistem je u mnogo čemu ostao isti još od 1945. godine, a pre svega po umešanosti službe državne bezbednosti u sve životne pore.

I taman kad su uništili sve koji nisu bili pod kontrolom sistema, kada su zavladali svim institucijama, kada je opozicija postala potpuno kupljena ili nemoćna, kada su bez posledica izdali Kosovo i Metohiju i krenuli u potpunu rasprodaju preostalih prirodnih i privrednih bogatstava zarad dugoročnog opstanka na vlasti – desio se studentski pokret za promenu sistema.

Dakle, ne samo aktuelne vlasti već i kompletnog korumpiranog sistema. To je najvažniji politički događaj u poslednjih 10 godina, posebno što je iz nevidljivosti i nezainteresovanosti za politiku izvukao mlade generacije, a njih je – za razliku od starijih – svake godine sve više među biračima.

I još bi to sistem našao način da premosti da su studenti ostali samo na blokadama fakulteta i uličnim protestima, i da se nije desio njihov ulazak u politiku kroz formu zahteva za vanredne izbore i najavu formiranja Studentske izborne liste koju će podržati. Zbog toga je došlo do najvišeg stepena uzbune u sistemu i Službi sa ciljem da se onemogući promena sistema.

Studentska izborna lista donosi konačnu promenu špila karata pomoću kojeg se već predugo igra ista izborna igra. Na Studentskoj listi će se naći neki potpuno novi kandidati za narodne poslanike koji se do sada nisu bavili dnevnom politikom, nisu bili članovi postojećih stranaka, nisu učestvovali u šemama i kombinacijama sa aktuelnom vlašću.

Razume se da će ne samo vlast već i opozicija doživeti Studentsku listu kao konkurenciju. Oni im kvare planove, dogovore, planirane budžete i sinekure, oni dolaze da sve promene i uvedu red, oni hoće da vrate nezavisnost institucijama, oni traže pravdu, oni su smena generacija, vrednosti, stilova… Tu će se kao na nekom lakmus testu pokazati opozicija. Oni pravi doživeće Studentsku listu sa radošću, kao dugo čekane saborce sa kojima će zajedno nastaviti borbu za promenu sistema na čemu već dugo rade, svesni da ne mogu sami i da mladost donosi snagu, kreativnost i nepotkupljivost koja može da pobedi Vučićevu vlast.

Oni drugi, zagledani isključivo u lični i stranački interes, grozničavo će braniti svoje pozicije i privilegije, ne želeći ni da pogledaju opšte dobro. Bez obzira da li su u nekoj vrsti dogovora sa vlašću ili su prosto partijaši koji vode računa samo o sebi – u Studentskoj listi će na kraju videti većeg protivnika nego u vlasti. A to uopšte ne mora da bude tako ako nam je svima zajednički cilj da smenimo aktuelnu vlast i normalizujemo demokratiju i vladavinu zakona u Srbiju. Ko ovo iz opozicije ne shvata – i njega treba menjati.

Kako trenutno stvari stoje, jedino Demokratska stranka na levoj i Srpski pokret Dveri na desnoj strani političkog spektra nemaju dilemu oko ovog pitanja i javno su izašli sa blanko podrškom Studentskoj izbornoj listi, ne tražeći ništa za sebe i stavljajući svoje resurse na raspolaganje studentima, što može da im služi na čast i doprineti rehabilitaciji i budućem jačanju ove dve političke opcije od velikog značaja za budućnost i normalnost srpske politike.

Ostali ili još uvek kalkulišu ili neće dati podršku Studentskoj listi već će izaći na izbore odvojeno. Ni to ne mora da bude problem ako opozicija bude mudra da se grupiše u jednu ili dve izborne kolone, a onda – kao u slučaju Crne Gore – te ukupno dve ili tri izborne liste u direktnoj komunikaciji i koordinaciji rade na zajedničkoj izbornoj pobedi.

Jer, ako je predizborno stanje trenutno nerešeno – onda će odlučivati mandati koji će biti podeljeni na osnovu Dontovog sistema odnosno glasova koji će ostati ispod cenzusa, a to će većinski biti opozicioni glasači ako se razliju na više od jedne ili dve izborne liste. Tako se može desiti da Vučić izgubi u broju glasova a pobedi u broju mandata. Ako opozicija ponovo ne položi ovaj ispit jasno je da je ona podjednaki deo problema kao i vlast.

Opoziciji svakako treba priznati borbu i žrtvu za sve ove godine medijskog i svakog drugog progona od strane Vučićeve vlasti, opozicija će biti potrebna za formiranje nove vlasti i imati priliku da se pokaže na sledećim izborima koji će biti ideološko-programski, ali to nisu ovi prvi izbori. Sada postoji samo jedan zadatak za sve koji iskreno opoziciono misle – smena jedne bahate, nestručne, lopovske, izdajničke i krvave vlasti, i zajednička borba u tom pravcu.

Sa druge strane, oni koji budu predlagali i činili Studentsku izbornu listu takođe moraju obratiti pažnju na bitne stvari kako ne bi i oni napravili pogrešan potez u ovoj veoma složenoj političkoj situaciji. Njima nije potreban sukob već saradnja sa opozicijom, kojom ne treba da se bave niti da je uključuju na svoju listu već da je pozovu na ujedinjenje i koordinaciju oko kontrole izbornog procesa i odbrane izbornih rezultata.

O čemu bi kreatori Studentske izborne liste još posebno morali da povedu računa ako žele najširu moguću podršku birača za pobedu nad aktuelnom vlašću a ne da se zatvore u određeni i manji deo biračkog tela?

Na njihovoj izbornoj listi ne treba da bude kompromitovanih i isključivih ljudi, a posebno je važno da izbalansiraju građansko i nacionalno i u programu i među kandidatima za narodne poslanike da ne bi trpeli odliv glasova sa leve i desne strane, a i da bi to bila matrica za buduću normalnu političku scenu u kojoj građansko i nacionalno neće biti u sukobu.

Režimski mediji, lažna levica i lažna desnica će na to budno motriti i čekati loša rešenja i narušavanje ovog balansa kako bi nezadovoljne birače odvukli na svoju stranu ili u apstinenciju, a to se ne sme dozvoliti jer bez njih nema pobede nad ovom vlašću.

Autor je master politikolog i predsednik Političkog saveta Dveri

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.