Brine me ono posle

Oprostio sam se od mladosti, no zauvek u meni ostaju slike te svetlosti.

Ne marim za starost jer će i ona uskoro proći.

Ne zebem od bolesti nego od neznanja da zdrav nisam.

Imun sam na mrak, ali ne i na zoru koja ne sviće.

Ne uzbuđuju me ni vlast, ni politika – nedostaje im lepota i dublji smisao.

Strahujem za sudbinu poezije pošto oko nas sve drugo propada.

Ne bojim se rđavih ljudi a potresa me utisak da je onih drugih sve manje.

Ne tugujem što si otišla, već zbog pomisli da ni mene od tada skoro da više i nema.

Ne pitam se da li je bilo vredno živeti pošto zazirem od odgovora negativnog.

Ne nadam se večnosti ali mi nije svejedno šta posle nje dolazi.

Teško je verovati u sreću a i zadovoljstava je sve manje.

Ne plaši me smrt, guši me osećaj da ću tamo otići nevoljen.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.