Svetska, evropska, regionalna i srpska naučna, pravnička i javna scena ostale su 31. oktobra 2020. godine zauvek bez dr Pavla Nikolića – penzionisanog redovnog profesora Ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu…
Dragi, šarmantni, talentovani i neponovljivi Džej – srpski estradni virtuoz, mag mikrofona: umetnik po maestralnom „plesu“ glasnih žica, radu nogu, pokretima tela.
„Nije zapravo posredi tô što nam se događa u životu, već kako se mi osećamo u vezi s tim“ (Geri Nesner).
„… strogo pozorišno pravilo kaže da ako u prvom činu pokažete pištolj, u poslednjem će on sigurno opaliti. Ali koji pištolj da odaberemo, i koji metak? (Džulijan Barns, Čovek u crvenom kaputu, Geopoetika, Beograd, 2020, str. 9).
Zarad pukog materijalnog – sumnjivog porekla – prolaznog, površnog i zanemarljivog, žrtvuje se duhovno, suštinsko, ljudsko.
„Uči se ne samo iz gubitaka koje smo pretrpeli, već i od onih koje nanosimo“ (Bernhard Šlink, Povratak kući, 26)
I“Da se ponekad moraju činiti i ludosti, i to svom snagom. Jer, ponekad je upravo ludost – prava stvar“ (Bernhard Šlink, Povratak kući, 27).
*“Stalno tražimo mir i, naravno, ne pronalazimo ga, budući da smo sâmi po sebi nemir“ (Tomas Bernhard, Gete na samrti, 50)*
„Samo glupan misli da su veličina i snaga ista stvar.“ (Frederik Bakman, Čovek po imenu Uve, 47).
Tek prestankom vanrednog stanja u Srbiji otpočelo je radno vanredno stanje u Ustavnom sudu. Do tada je ono u pogledu održavanja sednica bilo neradno.
Vreme nije (samo) novac. Ono je život sam“ (autor poznat potpisniku).
Svaki napor da se Srbija preobrati u savremeno i vrednosno-plemenito obnovljeno politički organizovano društvo je nasušan.
… ono što uništava duh i razara glavu, i ono što ga stalno prisiljava na niskost i podlost, da ga ovde sve večito pritiska, večito ocrnjuje i poriče ga, i da je ovde u svojoj…
„Život ne ispadne uvek onako kao što ste zamislili… Bog se smeje onima kojima prave planove, kažu. Ali očigledno se nikada nećemo opametiti… “ (Frederik Bakman, Uznemireni ljudi, 59-60).
„Paul je poludeo jer se odjednom pobunio protiv svega, i to ga je, naravno, oborilo… i dok Paul nikada nije uspeo da savlada svoje ludilo, ja sam svojim uvek vladao, i možda je zbog toga moje ludilo bilo čak i mnogo luđe od Paulovog“ (Tomas Bernhard, Vitgenštajnov nećak, 24-25).
