Novo pismo jednog profesora studentima: Četiri ordena SPC oko Nepomenikovog vrata

Moje prošlo pismo je izazvalo mnogo reakcija u režimskim medijima u gotovo identičnim tekstovima varijacija na temu: „Blokaderi hoće da ukinu SPC“ (Dezinformer, Alo, Novosti…). Režimski mediji tako ponovo brane SPC, a moj saučesnik u grehu je ovoga puta bio Milan St. Protić koji je nekoliko strana posle mene u prošlom vikend izdanju Danasa objavio tekst pod naslovom „Ni Srpska, ni pravoslavna, ni crkva“. Greh koji nam se stavlja na teret nismo počinili – ako ne verujete meni, verujte Proti, pardon Protiću.

Međutim, ni Protić ni ja, nismo verovali da ove nedelje SPC može da dotakne novo dno. U ponedeljak je SPC dodelila Nepomeniku „Orden Novomučenika bihaćko-petrovačkih“. To je čak četvrti po redu orden koji je SPC dodelila Nepomeniku, posle Ordena Sv. Save (2019.), Ordena Eparhije budimske (2023.) i Ordena Sv. Georgija Pobedonosca (2025.). Time je Nepomenik postao apsolutni rekorder u najvišim odlikovanjima SPC. Ovaj Novomučenik – inače, rekorder po tome da u jednoj rečenici ume da izgovori četiri neistine – tako sada ima četiri ordena SPC oko vrata.

Inače, kada sam već toliko kritikovao SPC, moram nešto da vam priznam. Pre nego što je Porfirije postao patrijarh, imao sam priliku da ga lično upoznam. Tokom našeg razgovora sam mu rekao kako bi baš bilo lepo kada bi on postao patrijarh, a on je tada odgovorio da nema takve ambicije. Delovao mi je kao čista suprotnost Irineju koji je lično uručio Orden Sv. Save Nepomeniku i Dodiku. Međutim, kada je postao patrijarh, pokazao se kao veliko razočarenje – postao je Profitije, kako ga često nazivaju na društvenim mrežama – a onda sam shvatio i da nije iskreno govorio o svojim ambicijama.

Poslednji Basarin tekst u kojem mi piše (Kurir, 9.2.2026.) je svojevrsni deža vi. Kritiku na temu „ideje moje, benzin vaš“, sada upoređujući me sa protagonistom romana Iljfa i Petrova, Basara je već uradio u prvim tekstovima upućenim meni – samo je umesto Ćosića moj tobožnji idol bio Milovan Đilas – insinuirajući moje skrivene političke ambicije. Već sam odgovorio da nemam takve ambicije i to ponavljam i sada – a nisam ni Porfirije ni Ostap Bender. Meni ne smeta kritika, uvek ponavljam da je kritika mojih ideja dobrodošla, ali smeta mi kada neko iz udobnosti salonske fotelje pljucka po vama (studentima). Čak i kada se radi o Molijerovom Mizantropu smeštenom u kontekst Konstantinovićeve palanke, kao što je to Basara.

Zaslužuju osudu svi oni koji su napali studentkinju Tamaru Jeremić zbog njenog nastupa u Utisku nedelje. Tamara je mlada heroina koja već više od godinu dana pruža prvu pomoć na protestnim šetnjama, previjala je na stotine građana, a policija ju je izudarala nakon što je pokušala da pruži pomoć žrtvama policijske brutalnosti u Valjevu, a dan posle su maskirani batinaši napali njene roditelje i prebili njenog oca. Ona je tek prešla 20. godinu života i studira stomatologiju, a ne političke nauke. Sramno je da je se hvata za reč da bi se preko njenih leđa diskreditovao vaš pokret.

Njen krimen je što je na pitanje Olje Bećković da li vam je potrebna ičija podrška, uključujući i EU, odgovorila: „Ne, sve je čisto naša priča“. Ovaj deo emisije, isečen iz konteksta je pušten na društvene mreže i nastao je cirkus. Radikalna desnica i levica – pri čemu i u jednima i u drugima deluju režimske krtice – je aplaudirala: „Bravo, što dalje od EU!“, a mešavina prozapadno orijentisane opozicije (poput Basare) i režimskih botova su je napali kritikama i uvredama.

Međutim, kontekst koji je isečen jeste da je Tamarinu izjavu dopunila prisutni advokat LJiljana Borović Marjanović – koja trenutno brani najveći broj studenata pred sudovima Srbije. Rekla je da je Tamara verovatno htela da kaže: ‘Nismo strani plaćenici, nema nijedne zemlje osim Srbije… ali mi bez međunarodne zajednice ne možemo uspeti u ovoj borbi“, na što je Tamara pozitivno kimala glavom. Posle toga je advokatica pričala o uspesima borbe za studente pred evropskim institucijama, kako je vodila studente u Brisel. Objasnila je kako je delegacija EU reagovala i došla u obilazak, što je dovelo do sklanjanja Ćacilenda i puštanja svih studenata na slobodu.

Ovaj kontekst Tamara nije morala da zna, a ni veći deo vas nije morao da zna. Ali sada je vreme kada treba da znate – jer na prošlom beogradskom protestu rekli ste „Znanje je moć“. U više navrata predstavnici EU su se sastajali sa vama, odavali poštu žrtvama novosadske nadstrešnice, a to je učinio i Evropski parlament u rezoluciji o situaciji u Srbiji, koja je eksplicitno osudila represiju, korupciju, urušavanje ljudskih prava i vladavine prava u Srbiji.

Nakon usvajanja tzv. Mrdićevih zakona, niko nije reagovao osim Evropske unije. Komesarka za proširenje Marta Kos je eksplicitno rekla da su zakoni „ozbiljan korak unazad za Srbiju“, a komesar za pravosuđe Majkl Makgrat smesta je pozvao ministra Nenada Vujića i zatražio obustavu i reviziju pravosudnih zakona. Morate shvatiti da proces podrške mora biti obostran, da će EU učiniti više kada vidi da se javlja neka nova sila koja će podržati evrointegracije Srbije. Poslednja anketa pokazuje da 63% vas mladih (18-29) podržava pristupanje Srbije EU, dok je u opštoj populaciji podrška tek 45%.
Znam da se mnogi od vas plaše ako javno deklarišete da hoćete evropski put Srbije da ćete izgubiti podršku dela građana. Dok vi ćutite, vlast gura Miodraga Kapora koji se pojavljuje u režimskim medijima i na protestima sa zastavama EU i Albanije ismevajući tako evropski put Srbije. Daleko su zastave EU na protestima. Vi najpre treba da usaglasite svoje dominantno evropske vrednosti sa građanima i da im objasnite zašto smatrate da su evrointegracije jedini ispravni put Srbije jer – da ponovimo – „Znanje je moć“.

Vi treba da ubedite građane da Srbija pripada Evropi i da Evropa pripada Srbiji. Polako, ali oprezno, počnite u svojim govorima da se pozivate na rezoluciju Evropskog parlamenta o Srbiji, citirajte Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava, izveštaje Venecijanske komisije i OEBS-a, kao i izjave evropskih komesara i druge dokaze da je Nepomenik izgubio poverenje evropskih institucija i da vodi Srbiju u izolaciju.

Proces evrointegracija Srbije, koji je započeo pre dolaska naprednjaka na vlast, je obostrani proces. Ne može se očekivati da EU interveniše bez jasnije javne podrške evrointegracijama. Zapad je tu grešku jednom već napravio kada je finansijski podržavao Otpor, a zauzvrat je dobio Koštunicu, koji se protivio ulasku Srbije u EU. Zamislite da EU interveniše, a da rezultat bude neko poput Mila Lompara, čovek koji je potpisao peticiju protiv saslušanja Koštunice u procesu otkrivanja političke pozadine ubistva Zorana Đinđića. Vi to niste morali da znate kada ste pozvali Lompara na Vidovdan, ali sada znate da se radi o čoveku koji je spreman da žrtvuje vladavinu prava zarad ličnog poznanstva. Da ponovimo – „Znanje je moć“.

Konkretno, bez evropske podrške se ni izbori ne mogu održati jer nezavisni evropski monitoring pokazuje da li su izbori bili pošteni. Podsetio bih da OEBS već godinama ukazuje na izborne nepravilnosti u Srbiji. A baš sada su na dnevnom redu izborni zakoni, koji su se iznenada pojavili u Skupštini, kojima vlast želi da obezbedi sigurnu izbornu krađu. Budite sigurni da verzija o kojoj se sada priča nije verzija koja će na kraju biti usvojena kada se u poslednji čas ubace problematični amandmani.

To nas ponovo vraća na to da su građanski izbori jedini put da se pobedi režim – izbori koje će organizovati sami građani, a ne vlast.

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu (ime i prezime poznato redakciji)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.