Četiri uslova za vladavinu zborova građana: Sedmo anonimno pismo jednog profesora studentima u blokadi

Noam Chomsky je jednom rekao da je pravi neprijatelj demokratije neinformisanost građana. Previše puta sam čuo frazu: „Politika me ne interesuje, svi su oni isti“. Upravo je u tome poenta, oni koji vladaju biće isti onoliko koliko im dozvolimo da budu isti, a da ne bi bili isti, politika treba svakog da interesuje. Svaki građanin treba da prati šta kaže vlast i šta kažu njeni kritičari kako bi mogao da formira političke stavove i odlučuje u demokratskim procesima.

Građani moraju učestvovati u političkom životu i budno nadzirati vlast. Platon je čoveka nazivao „političkim bićem“ i to je upravo ono što nas razlikuje od životinja koje žive u čoporu i slepo slede dominantnog mužjaka, makar ih vodio u pogibiju. Vi ste to sve shvatili kada ste ušli u blokade i organizovali se u plenume. Sada je samo pitanje kako osnažiti započeto političko angažovanje građana kroz sistem zborova građana, koji ste inicirali po modelu studentskog plenumskog odlučivanja.

Setićete se kada sam vam pisao o snazi plenumske demokratije, da je negativna strana zborova građana da su oni zamišljeni da odlučuju o lokalnim pitanjima i da se na njima ne donose obavezujuće odluke. Ipak, u aktuelnim uslovima protivustavnog delovanja vlasti i režimskog terorizma, građani mogu direktno da primene principe građanske demokratije iz člana 1. Ustava, na koji se veže odredba o građanima kao nosiocima suverenosti iz člana 2. Ustava, koji ste i sami često citirali. Da ponovim tamo piše da „Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana“. To je i svrha Ustava, još od Magne karte, da garantuje građanima da mogu neposredno da odlučuju o svojoj sudbini u momentu kada se vlast pretvori u tiraniju, poput ove naprednjačke.

Međutim, nakon mobilizacije građana u zborove, potrebno je izaći iz ove test faze u fazu odlučivanja o suštinskim pitanjima za budućnost Srbije. Da bi zborovi građana prevazišli svoju lokalnu ulogu odnosno da bi mogli da odlučuju o pitanjima koja se tiču državne vlasti, potrebno je da ispune četiri uslova.

Prvi uslov je da je velika većina građana edukovana o zborovima građana. Ovde važnu ulogu imaju priručnici koji se šire društvenim mrežama poput „Plenum za početnike“, „Prozbori“, „Priručnik za zborove“, „Priručnik za direktnu demokratiju i zborsko organizovanje“ i dr, kao i inicijativa „Student u svakom selu“. Da bi stekli legitimitet da odlučuju o širim društvenim pitanjima, a ne samo lokalnim, građanski zborovi treba da dopru do svakog sela.

Drugo, potrebno je da se zborovi građana međusobno povežu radi donošenja zajedničkih odluka. Lokalni građanski zborovi koji su počeli da se sastaju se uglavnom bave tehničkim pitanjima organizacije svojih akcija, protesta, blokada: definisanje vremena i mesta, podela uloga (ko će da obezbedi smeštaj i hranu, ko će da vodi program i sl). Kako se građanski zborovi ne bi pogubili i sveli na tehnička pitanja, umesto da se bave suštinski važnim pitanjima od interesa za sve građane, trebalo bi da zajednički deluju, odnosno potrebna je međusobna koordinacija. To znate i sami, vaši plenumi ponekad donose odluke samo u ime studenata određenog fakulteta, a ponekad u ime svih studenata u blokadi. Zato je potrebno da se izabere telo za koordinaciju, odnosno radnu grupu za koordinaciju zborova i da zborovi onda međusobno sarađuju u planiranju aktivnosti.

Treći uslov je da se zborovi građana održavaju istovremeno i periodički. Više je razloga za to da zborovi građana treba da se održavaju istovremeno u svim mestima. Pre svega, treba da se održavaju na dan kada su građani najdostupniji, a to je nedelja (zato se i izbori održavaju nedeljom). Istovremenost koja se periodički ponavlja obezbediće veću participaciju građana jer će svi znati da se zbor održava uvek u isto vreme na istom mestu. Osim toga, to će onemogućiti da naprednjaci dovode iste ljude na različite zborove i tako manipulišu procesom zborskog odlučivanja.

Dok nema koordinativnog tela koje bi sazvalo sve zborove u isto vreme, neko treba da sazove prvi takav „megazbor građana“, a da bi uspelo, to treba da učini neko ko ima politički legitimitet za to, a to ste vi. Dakle, predlažem da vi sazovete građanske zborove na isti dan u celoj Srbiji, u svim mestima i opštinama, u isto vreme, i da predložite inicijalni dnevni red. Na primer, on bi mogao da ima ove četiri tačke: 1. da se imenuje moderatorski tim (moderatori i zapisničari koji se rotiraju); 2. da se donese odluka da će se građanski zbor održavati svake nedelje u isto vreme na istom mestu (npr. u 11.52 ispred zgrade opštine), 3. da se izabere radna grupa za koordinaciju sa drugim zborovima (takođe će se rotirati svake nedelje); 4. da se donese odluka da će se jednom mesečno održavati zborovi građana na nivou države sa istim dnevnim redom koji će koordinisati lokalna koordinativna tela (npr. svake poslednje nedelje u mesecu). Tako bi zborovi tri puta mesečno raspravljali o lokalnim aktivnostima zbora, a četvrti put o pitanjima na nivou države. Međutim, ako ima neko hitno državno pitanje o kojem treba da se odlučuje na zboru, ta tačka može da se uvede u bilo koju nedelju ako se zborovi redovno održavaju u isto vreme.

Četvrto je definisanje načina glasanja o pitanjima koja spadaju u domen državne vlasti. Većina pitanja se može rešiti javnim glasanjem, dizanjem ruku po vašim uputstvima plenumskog odlučivanja. Međutim, ako se želi doneti odluka o nekom važnom državnom pitanju, koje ima referendumski ili izborni karakter, kao što je glasanje o prelaznoj vladi, tada bi glasanje moralo da bude tajno. Ovaj izuzetak treba da se definiše unapred. Naime, jedno od osnovnih prava građana je pravo na tajno glasanje. Ono je zagarantovano Ustavom i međunarodnim konvencijama koje je Srbija ratifikovala.

Nakon što se ispune ova četiri uslova i donesu određene odluke, sledi pitanje njihovog izvršenja. Zborovi građana treba da pozovu institucije da izvršavaju njihove odluke. Ako to ne učine, rešenje su ultimatumi, poput onog o kojem sam pisao u petom pismu. NJih takođe treba da izglasaju zborovi i da, ako se ne ispune do određenog roka, po ustavnim principima građanske demokratije i suvereniteta, građani imaju pravo da preuzmu institucije i urede ih onako kako su zamislili i demokratski odlučili. Ponavljam, to neće moći sami, vi ćete morati da ih podržavate onako kao što su oni podržavali vas.

Nakon što sam vam poslao svoje prošlo pismo, umro je Vukašin Crnčević, 16. žrtva novosadske tragedije. Zbog toga sam odlučio da ovo pismo posvetim njemu, 18-godišnjem Vukašinu koji je tog kobnog 1. novembra čekao je voz na Železničkoj stanici kako bi se vratio kući u Zmajevo. U ovoj stravičnoj nesreći izgubio je oba stopala i zadobio druge teške povrede.

Njegov život, koji je u punom smislu tek nedavno počeo punoletstvom, ugašen je u velikoj boli i patnji za njega i njegovu porodicu. Četiri meseca i 21 dan se mučio u bolnici s teškim povredama. Na komemorativnom skupu ispred novosadske Ekonomske škole „Svetozar Miletić“ koju je završavao, njegovi prijatelji učenici su pustili 19 belih balona za rođendan koji nije doživeo i napisali: „Vukašine, zauvek ćeš biti deo naših priča, sećanja i srca!“.

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.