Čiji su „reformisani“ vojni penzioneri

Ipak, valja primetiti da je reforma najdoslednije sprovedena i uvežbavana na vojnim penzionerima. Dok je državna administracija u svim segmentima rasla kao kvasac, u vojsci je jednostavno naređeno da se penzioniše po volji aktuelnog ministra u čemu se posebno istakao penzioner Davinić u svojstvu ministra vojnog. Reforma je shvaćena kao prosto brojno smanjenje, zakonski i nezakonski, ustavno i neustavno, po kriterijumu i bez kriterijuma, odokativno i neljudski. Dakle, nije baš tačno da je u pitanju „političko penzionisanje“ i da su penzionisani samo oni koji su učestvovali u ratu. Uostalom, zar ne tvrdimo da Srbija nije bila u ratu, osim 1999. godine.

Pošto je tako reformisao vojsku stvarajući armiju vojnih penzionera, sledeći korak je bio da se reformišu vojni penzioneri, što su nastavili i završili njegovi naslednici. Sa neskrivenom željom da se vojni penzioneri što pre ohlade, rešili su da im zalede penzije, pa su ukinuli zakonsku odredbu po kojoj penzije prate povećanje plata aktivnih. Tako oficir koji sada ide u penziju ima skoro 40 odsto veću penziju od onoga ko je penzionisan pre tri godine. Koja to logika može da dokaže kako je neko za tri godine izdvojio toliko u fond da mu penzija bude toliko veća.

Na račun penzionera ministar je aktivnim drastično povećao primanja i hvali se svojom zaslugom za poboljšanje ugleda i standarda oficira. To nije sistem, to je samovolja. Tako su došli do jedinstvenog modela u svetu da se primanja aktivnih povećavaju na račun penzionera.

Kažu da je prosek vojnih penzija oko 37.000 dinara i da je to visoko u odnosu na civile, a pri tome se ne uzima u obzir prosek školske spreme vojnih penzionera, jer je najniža srednja, a preko 40 odsto ima visoku. Niko ne potencira to da pripadnici MUP- a imaju veće penzije nego pripadnici vojske iste stručne spreme.

Dakle, mudro Ministarstvo odbrane je odvojilo vojne penzionere od sebe, a civilni PIO ih nije primio jer se dva ministarstva nisu mogla dogovoriti o isplati duga vojnim penzionerima. Vojni penzioneri su sada vanzakonska kategorija jer vojska ih se odriče, a u civilni fond nisu integrisani.

Ministarstvo odbrane ne isplaćuje penzionerima zaostali dug, iako se zakonom obavezalo. Umesto da to isplati, ono se odlučilo da po sudskim presudama isplaćuje i kamate u enormnom iznosu i troškove suđenja, čime su stvoreni uslovi da se ljudi što više maltretiraju, advokati zarađuju, a Ministarstvo pravde dobija od Ministarstva odbrane novac na ime sudskih troškova za sporove za koje unapred zna da će ih izgubiti. E to je nova vrsta biznisa. Izgovor da nema para da se isplati dug u celini je glup, a neko bi morao da odgovara i za tolike kamate.

Ne samo da se vojne penzije više ne usklađuju sa povećanjem primanja aktivnih, nego su zakinute i za usklađenja koja su dobili civilni penzioneri, pa i to pravo mora da traži putem suda.

Stalno se potencira da ima mnogo više penzionisanih nego aktivnih, pa to je slučaj sa svim strukturama osim akademika, vladika i možda ministara, državnih sekretara i pomoćnika.

Valjda je perspektiva svakog aktivnog da bude penzionisan, a niko u svetu ne propisuje broj formacijskih mesta u penziji. Jedini način da se broj penzionera smanji jeste da prestanu sa penzionisanjem ili da naglo poraste smrtnost penzionera, što je morbidno.

Neko reče da vojska služi da u ratu brani i ispravlja brljotine političara, a u miru da političari na njoj vežbaju svoje svakojake zamisli reforme i reorganizacije. Pri tome je političaru dovoljna stručna kvalifikacija to da je političar i da ga stranka postavi na mesto ministra odbrane, a generali će ionako slušati čekajući unapređenja.

Sramota je kada se država odriče svoje vojske, kao što smo imali u nekom periodu, ali je još veća sramota da se vojska odriče svojih doskorašnjih pripadnika.

Autor je član Foruma za međunarodne odnose