EPA/ANDREJ CUKICU duhu potpunog treš romantizma želim da podelim sa vama zašto osećam da je odlazak našeg Željka tragedija mitskih razmera.
Opšte uzevši, moje je duboko uverenje da je Partizan ovaploćeni mit. Nekad je neki od bogova došao na ideju da treba da nastane Partizan. Jedan takav klub, poseban u odnosu na sve druge.
Onda je neka boginja rekla, kada već postoji tako čudesan klub, hajde da mu damo da ima i do smrti verne navijače bolesne od neizdržive ljubavi prema Partizanu. Avaj, dve sreće ne idu same. Umešala se tu i neka ljubomorna boginja (možda Hera?) i proklela nas da kada već ne može da uništi slavno ime i ljubav navijača da se u toj ljubavi večno patimo.
Imao sam nepune tri godine kada je Partizan pobedio u Istanbulu. Tata kaže da sam se i tada radovao sa njim, ali mom tati ne treba nužno verovati, on kao i ja romantizuje stvari. Kako bilo, odrastao sam sa pričama o toj sezoni, o Sašinoj trojci, o legendi Željka Obradovića. Nosio sam u sebi u svom detinjstvu i posle kao odrastao čovek jedan san. Jedan, prećutni san koji smo svi delili, ali koji je bio tako divan i tako dalek da se nije smeo izgovoriti naglas. Postojala je opasnost da bi tako izgovoren bio raspršen u sudaru sa stvarnim svetom.
Čudna je fenomenologija sećanja i mašte. Ta fantazija, taj je san, ukorenjen u nama morao je isplivati. Prvo šaptanjem, pa nadanjem i na kraju je počeo da se priziva i ostvaruje. San koji smo sanjali bio je san u dva čina. Čin prvi, dolazak Željkov. Čin drugi, osvajanje evrotitule sa Željkom.
Svaka tragedija od antike do danas podrazumeva tri elementa. Tragičnog junaka, tragični sukob i tragičnu završnicu. Junak, jasno Željko Obradović dolazi u sukob. Tragični sukob podrazumeva da se junak sukobi sa drugim karakterima ili svojom okolinom zbog nekih ideala koje suprotstavlja blatnjavoj stvarnosti, zbog vlastite plemenitosti i vrednosti okrenutim nekim moralnim načelima zbog kojih je spreman ugroziti i sopstvenu dobrobit. Koji i sa kim sve su ti sukobi bili? Neću trošiti reči na to.
Drugi čin našeg sna, nismo dočekali. Nismo uzeli evrotitulu sa našim Željkom. Željko je otišao i tu dolazimo do ključnog razloga ovog lamenta nad davnim snom. San se raspršio. Nije ovo odlazak samo trenera, nije ovo odlazak ni najvećeg trenera (iako Željko to jeste) ovo je kraj jednog davnog sna za kojim ćemo žaliti dok smo živi, ukoliko se nekom igrom sudbine ne ostvari povratkom u trećem činu.
Dva meseca loše igre, i teška situacija u sezoni, nisu smeli da budu razlog da se rasprši san. Jer san je, za nas grobare, veći od nekoliko pobeda ili poraza.
Odlaskom Željka Obradovića tragedija stiže tamo gde mora da završi kao dramski oblik. Stiže do svoje tragične završnice. No drama nije gotova, zastava nije spuštena. Kao u svakoj antičkoj tragediji ostalo je da hor otpeva svoje. A pevaće naš navijački hor, neće zaboraviti!
Peva hor:
Obradović Željko!
Obradović Željkoo!!
Obradović Željkooo!
Šta će biti sutra? Ne znam.
No future, only Partizan!
Dr Aleksandar Todorović
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
