Dijana Hrka nije Brehtova, već prava „Majka Hrabrost“

Dragi studenti,

Dijana Hrka će umreti, a za njom i Milomir Jaćimović ako nešto ne preduzmemo. U poslednjem pismu sam dao konkretan predlog šta može da se uradi. On se sastoji u tome da stavite Dijanu Hrku simbolično na čelo studentske liste i sa zborovima građana raspišete vanredne izbore. Objavio sam tu ideju i na Instagramu. Nisam influenser i imam skromnih nešto više od 2 hiljade pratilaca, a poslednja dva meseca pre 1. novembra nisam ništa ni objavljivao. Međutim, ovaj post je u nepunih nedelju dana sakupio približno 10 hiljada lajkova i neverovatnih 325 hiljada pregleda! A vrti se i dalje po društvenim mrežama i krajnje je vreme da shvatite ozbiljno ovu ideju.

Pre više od šest meseci ste postavili zahtev za vanrednim izborima. Nema se šta više čekati – svi rokovi su istekli.

Uostalom, naprednjačka mašinerija je toliko prekrojila biračke spiskove da ih više niko ne bi prepoznao. Narodni zbor Loznice je objavio da postoje objekti sa preko 200 prijavljenih ljudi. Čak i da vlast raspiše izbore – a neće jer su kukavice – pokrašće ih pred našim očima kao što su to učinili u Kosjeriću i Zaječaru. Od posmatrača nikakve koristi kada za vreme izbora okolo kruže ćaci sa po 10 ličnih karata na različita imena i glasaju na različitim izbornim mestima.
Zato bi građanski izbori, o kojima sam već mnogo pisao, bili daleko pošteniji od onih u režiji Naprednjaka. Kada su institucije toliko uništene, neke se stvari moraju graditi od nule.

Vratimo se Dijani, budimo uz Dijanu. Koristim priliku da je zamolim da prekine štrajk glađu. Povod za ovo pismo je bio ustvari komentar Nepomenika da je pogrešno nazivaju „Majka hrabrost“ jer, da su čitali Bertolda Brehta, znali bi da je to „simbol moralne ništarije“. Tačno je da Dijana Hrka nije lik kojeg je Breht nazvao ironično „Majka hrabrost“, ali što ne bi onda Dijana bila baš jedna prava „Majka hrabrost“? Ona to stvarno jeste. Uostalom, jednu drugu Majku Hrabrost je opevao Arsen Dedić u istoimenoj pesmi, inspirisanoj bombardovanjem njegovog rodnog Šibenika, gde je za vreme rata sama živela njegova majka.

Ipak, Dijana Hrka je mnogo više i od te Majke Hrabrosti – ona je Antigona. Ona odbija da ćuti pred tiranskom vlašću Nepomenika, koji ne dozvoljava da se sazna istina o odgovornima za smrt njenog deteta – kao što Kreont nije dozvoljavao Antigoni da pokopa brata Polinika. Ona je majka koja je svoju privatnu tragediju, najveću koja čoveka može zadesiti, uzdigla do opšteg principa. Ona ne traži osvetu; ona traži odgovornost. Ona je vas, studente, u svom bolu prepoznala kao svoju decu i stala sa vama rame uz rame u borbi za pravdu. NJena hrabrost je sveta. Ona je Majka Heroj.

A sada ću da vam ispričam pravu srpsku verziju Brehtove „Majke Hrabrosti“. Nazovimo je… Ana.

Ana radi u jednoj od opština grada Beograda, onoj koju čvrsto drži SNS. Ima ćerku koja ide u osnovnu školu i sina, studenta, koji je od prvih dana sa vama u blokadi. Ana je dobar radnik, ali živi u tihom strahu. NJena plata hrani porodicu. NJen šef je Naprednjak. Svakih nekoliko nedelja, on je pozove, nasmeši se i kaže: „Ana, znaš, idemo u subotu malo da se družimo. Podrška predsedniku. Autobus kreće u osam.“

I Ana ide. Mrzi sebe dok ulazi u taj autobus. Mrzi lažni osmeh šefa. Mrzi sendvič koji dobije. Vraća se kući kasno, umorna i ponižena. Kod kuće, ćerka rešava matematiku, a sin, student, sprema transparente za sutrašnji protest. Protest protiv sistema koji njegovu majku tera da se ponižava.

Onda je sin seo na bicikl i sa grupom kolega krenuo put Strazbura. Hiljade kilometara. „Idemo da odnesemo istinu tamo gde nas lažovi iz vlasti predstavljaju kao teroriste. Idemo u Evropu.“

A onda je za Anu počeo pakao. Nekoliko dana nakon što su slike sina na biciklu stigle iz Strazbura, šef ju je pozvao u kancelariju. „Ana“, rekao je hladno, „stigla nam je interna kontrola. Moramo malo da pretresemo tvoje predmete. Da vidimo da li je sve po propisima.“

Počeli su da je „češljaju“. Svaki dan. Kontrola za kontrolom. Tražili su grešku. Počeli su da joj prete otkazom zbog „sitnih neregularnosti“. Zbog malih propusta koje svi u toj opštini prave svaki dan, ali koji se samo njoj sada stavljaju na teret. Ali ona ne posustaje i dalje poslušno seda u autobus kada šef zove.

E ova naša Ana, ova majka iz opštine, ona je „Majka Hrabrost“ našeg doba.

Brehtova Majka Hrabrost Ana Firling vuče svoju pokretnu trgovinu kroz Tridesetogodišnji rat. Ona pokušava da preživi i trguje sa obe vojske. Ona pokušava da profitira od zla, a da istovremeno sačuva svoju decu.

To je njena tragična greška. Breht nam pokazuje da se sa zlom ne može trgovati. Ne možeš profitirati od zla, a da zlo ne uzme svoje. Dok je Majka Hrabrost zauzeta cenjkanjem i spašavanjem svoje robe, rat joj uzima jedno po jedno dete. Ginu zbog vrlina koje im je usadila: jedno zbog hrabrosti, drugo zbog poštenja, treće zbog dobrote. Na kraju, ona ostaje sama.

I naša Ana, kao i Brehtova junakinja, misli da može da trguje sa sistemom. Misli da može da nadmudri zlo. NJena trgovina glasi: „Evo vam moje dostojanstvo, evo me na mitingu, ćutaću dok kradete… samo mi dajte platu da mogu da izdržavam sebe i decu.“ I sistem uzima njeno dostojanstvo, uzima njen glas. Ali ta trgovina je prevara. Ona prodaje budućnost svoje dece. Sin će završiti u pritvoru, izbaciće ga sa fakulteta, a kada izađe biće u prvim redovima na protestima i na kraju će ga udariti neki policajac ili čovek sa fantomkom. Završiće u bolnici. Lekar će obavestiti majku da je u pitanju fraktura lobanje i da je stanje kritično.

Otići će smesta sa posla da vidi sina, ali biće prekasno…

U trenutku kada je njen sin pokazao vrlinu – hrabrost i poštenje da traži istinu – sistem je došao po svoje. To je tragedija kompromisa sa zlom. A tragedija ove majke je tragedija stotina hiljada majki i očeva u Srbiji.

Nažalost, postoji još jedan lik ove srpske tragedije, za kojeg nema literarnog pandana. On je Milomir Jaćimović. Milomira dobro znate, autoprevoznika velikog srca koji je vas je mesecima besplatno vozio, čovek koji je pokazao solidarnost i otpor tiraniji. On je samohrani otac sina Milana kojeg je othranio otkad je imao svega 2 i po meseca do danas kada ima 16 godina. Kada su uhapsili Milana, Milomir se pokušao zapaliti, uhapsili ga pa završio u bolnici, a onda ga pustili.

Nakon što mu je policija nezakonito oduzela autobuse i zasula ga kaznama, u ponedeljak je on započeo štrajk glađu ispred zgrade Vlade Vojvodine, a pridružio mu se i sin Milan. Procesi u kojima su Milomiru oduzeli autobuse i ispisali mu milionske kazne jesu kafkijanski, ali nigde u književnosti nema da otac i maloletni sin zajedno štrajkuju glađu u borbi za pravdu. Ipak, Milomir je četvrtog dana uspeo nagovoriti sina da prekine štrajk, ali Milan ostaje uz oca. Tragedija je to jer ako otac umre, maloletni Milan će ostati sam.

Sada vidite ta tri lica. Tri roditelja. Tri sudbine. Jedna, Dijana Hrka (Antigona), moralno nedostižna. NJen sin je ubijen od sistema i ona beskompromisno traži pravdu. Druga, „Ana“ (Majka Hrabrost), tragični kompromis. NJen sin je živ, ali sistem je ucenjuje i ona trguje za sigurnost, a sada je na putu da izgubi sve. NJena hrabrost je sputana strahom od gubitka posla.

Treći, Milomir Jaćimović, on je „otac protiv mašinerije“. Čovek uhvaćen u birokratsku mašinu samo zato što je bio dobar čovek. On samo traži da ga sistem ostavi na miru i vrati mu ono što je njegovo.

Vaša borba jeste borba za sve troje – da tri drame ne postanu tri tragedije.

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu (ime i prezime poznato redakciji)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.