Dnevnik Sonje Biserko: Počelo je odbrojavanje…

Petak, 5. septembar

Naš svakodnevni život i razmišljanja opterećeni su najdubljom krizom kroz koju društvo prolazi. Već deset meseci nalazimo se u “predvorju pakla”: gotovo ništa ne funkcioniše, institucije su u procesu raspada, zemlja je zapuštena i jasno se oseća kraj jedne epohe.

Šta dolazi posle? Da li će iz ovog haosa – ne samo u Srbiji – proizaći harmonija? Teško je prognozirati, jer su svi vektori u ovom trenutku krajnje neizvesni. Jedino je izvesno da će generacija Z morati da, na ovaj ili onaj način, raščisti nasleđe svojih roditelja.

Subota, 6. septembar

Počelo je odbrojavanje do kraha ovog režima.

Sinoćnje scene u Novom Sadu bile su zastrašujuće i opominjuće – pokazale su da ova vlast verovatno neće otići mirnim putem.  Na to upućuje i ponoćna konferencija za novinare, kada je predsednik Vučić pretio građanima Srbije, susednim državama koje navodno spremaju napad, a evropske političare nazvao „ološem“.

Varvarstvo je bilo planirano, jer ga nisu izazvali demonstranti. Vlast ne razume da se našla u svojevrsnom istorijskom okršaju sa generacijom Z – u sudaru sa energijom nove generacije. NJihova neverovatna energija, požrtvovnost, organizovanost i solidarnost podigli su društvo na noge.

Nije slučajno što je najjači otpor upravo u Novom Sadu – gradu ranjenom prošlogodišnjom tragedijom, ali i decenijama ponižavanja, osporavanja i pljačke. Pobuna građana izaziva oštre reakcije vlasti, jer su upravo radikali bili ključni akteri u potčinjavanju Vojvodine i etničkim inženjeringom. Prvi put sada glas podižu i Slovaci, pa i pojedini Mađari. To je početak raslojavanja koje će, nesumnjivo, trajati.

Najviše primedbi na račun studenata odnose se na konzervativizam, koji je, međutim, deo šireg evropskog trenda. Istovremeno, oni su digitalna generacija, organizovana i informisana putem platformi, a ne tabloida i Vučićevih televizija. O njima se još uvek premalo zna.

Prvo temeljno istraživanje sprovedeno među studentima Univerziteta u Beogradu i Univerziteta umetnosti – učesnicima studentskih plenuma – koje su uradili profesori Slobodan Marković i Miloš Bešić, donelo je značajne uvide i razbilo mnoge predrasude. Pokazalo se da studenti nisu monolitna grupa, već politički raznoliki – od liberalnih do konzervativnih, od onih koji podržavaju evropske integracije do skeptika. Ono što ih povezuje jeste otpor prema nasilju, represiji i korupciji, kao i zalaganje za pravdu, institucije i vladavinu prava. To je izuzetno ohrabrujuće.

Današnji Prajd je ponovo pokazao da su ljudska prava, pogotovo kad je reč o manjinama,  jednako upitna kao i kada je reč o državi već i društvu.

Nedelja, 7. septembar

Budućnost Srbije pisaće oni koji se usuđuju da zamisle i zahtevaju nešto bolje. Čini se da je društvo spremno da vrati svoju budućnost.

Ponedeljak, 8. septembar

Vučić je podredio gotovo sve medije, a sada ulazi u završnu fazu pritisaka, usmerenih i na jedine dve nezavisne televizije – N1 i Novu S, koje posluju u okviru United Media grupe.
Istovremeno, i civilni sektor je na udaru. Ne trpi samo pritiske vlasti, već se suočava i sa ozbiljnom egzistencijalnom krizom nakon povlačenja američkih donatora, dok prazninu Evropska unija do sada nije popunila – a ostaje pitanje i da li će uopšte.

Nekoliko organizacija danas se sastalo sa predstavnicima evropskih nevladinih mreža, kojima su predočeni problemi koji ozbiljno ugrožavaju opstanak većine organizacija u Srbiji. Izveštaj sa tih sastanaka uskoro će biti predstavljen evropskim institucijama.

Utorak, 9. septembar

Posle niza kritičkih napisa zapadnih medija o stanju u Srbiji, naročito nakon nasilnog postupanja vlasti tokom protesta u Novom Sadu, usledila je i rasprava o Srbiji u Evropskom parlamentu, na koju je po prvi put pozvana i srpska opozicija.

Kritike su stigle pre svega iz redova Zelenih, socijalista i liberala, dok se komesarka za proširenje Marta Kos ograničila na konstataciju da „Srbija ima problem“ i da oni koji poslanike Evropskog parlamenta nazivaju „najgorim ološem“ pokazuju nerazumevanje demokratije.

Najvažnija promena jeste odluka Evropske narodne partije (EPP) da internom istragom razmotri status Srpske napredne stranke u toj grupaciji. Predsednik EPP Manfred Veber naglasio je da EPP „ne zatvara oči pred onim što se događa u Srbiji“. To je značajan preokret, imajući u vidu da su upravo EPP i nekada Angela Merkel bili ključna podrška Aleksandru Vučiću u EU.

Posebno je važno što je opozicija dobila priliku da učestvuje u raspravi i pokazala da je dorasla zadatku, uprkos tvrdnjama da „nema alternative“ i da Vučiću treba davati podršku, kako se ne bi okrenuo antizapadnim saveznicima. Sam Vučić je više puta naglasio da je njegovo „srce u Moskvi i Pekingu“, što je potvrdio i odlaskom u te prestonice u veoma zategnutim međunarodnim okolnostima.

Iako ga Evropska unija sve otvorenije dočekuje sa nepoverenjem, ona i dalje ostaje jedina adresa koja mu pruža institucionalnu podršku – uprkos sve dubljoj unutrašnjoj krizi i rastućem potencijalu za nasilje. Međutim, pokušaji da očuva sliku lidera sa jakom međunarodnom pozicijom polako se tope.

Sreda, 10. septembar

Ruski vojni dronovi u Poljskoj predstavljaju najdrskije kršenje NATO vazdušnog prostora do sada. Incident se dogodio u trenutku kad Moskva pojačava masovne napade dronovima i raketama na Ukrajinu, priprema vojne vežbe „Zapad“ u Belorusiji, dok mirovni napori stagniraju. Time se dodatno komplikuju odnosi Rusije i Zapada, jer raste rizik nenamerne eskalacije između Rusije i NATO. Ujedno se naglašava uloga Poljske kao države na prvoj liniji i ranjivost istočnog krila Alijanse, dok Moskva signalizira spremnost da testira odlučnost NATO. Paradoksalno, ovakvi potezi samo ubrzavaju integraciju NATO sistema protivvazdušne odbrane i učvršćuju zajednički stav prema Rusiji – upravo suprotno od Putinovih očekivanja da razbije evropski projekat.

U današnjem nastupu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u Evropskom parlamentu, Zapadni Balkan je pomenut isključivo u kontekstu ubrzanog proširenja, bez osvrta na Srbiju, koja je samo dan ranije bila oštro kritikovana u istom parlamentu.

Stara indijska izreka kaže: „Kad se slonovi bore, strada trava”. Zato u ovom  trenutku, EU još nije spremna na ozbiljniju intervenciju.

Srbija, međutim, nije izuzetak. Slični scenariji odvijaju se širom sveta: u Nepalu je zapaljen parlament, ministri su se razbežali; u Indoneziji postoji rizik većeg haosa; u Iranu ispod površine vri; u Americi slučaj Epstajn ozbiljno potresa Trampovu poziciju. Endemska korupcija, izgleda, nagriza celu planetu – i ne čudi što se isti obrasci ponavljaju.

Četvrtak, 11.septembar

Nesposobnost da krizu prevede u politički dijalog i započne mirnu tranziciju vlasti Aleksandar Vučić nadoknađuje povratkom nasilju i agresiji – istim metodama kojima je započeo političku karijeru devedesetih. Poput Moskve koja nadleće dronovima Poljsku, i on testira granice EU i NATO, proveravajući dokle još može ostati „faktor stabilnosti“ na Balkanu.

Odlazak „presvučenih radikala“ sa vlasti neće sam po sebi doneti željene promene. Pred nama je dug i težak proces, neravnomeran i često obeshrabrujući. Četiri decenije nacionalizma i populizma ostavile su duboke posledice.

Jednoumlje, primitivizam, zatvorenost, frustraciju zbog poraza i poniženja, siromaštvo. Sve je to na kraju puklo kao čir.

Još uvek nema jasne političke artikulacije, niti vizije evropske Srbije, iako građani u masovnom broju odlaze upravo tamo. Ako se želi otvoriti put ka nečemu novom, potrebno je istorijsko strpljenje. Ali zbog nedostatka unutrašnjih potencijala taj put nije moguć bez pomoći Evropske unije.

Zbog toga izjave evropskih zvaničnika da je Srbiji otvoren put ka članstvu „kada se opredeli za reforme“ deluju cinično i pokazuju nerazumevanje ovog društva. Njihov argument da „nema alternative“ takođe je problematičan – jer što ova vlast duže opstaje, promene će biti teže i verovatno nasilnije.

Autorke je predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.