Dobro jutro, Dolovac

Te, 2021. godine, nepregledne kolone advokata su se okupljale pred Vrhovnim sudom Srbije i Ustavnim sudom i ukazivali da sudovi nisu nezavisni, da je tužilaštvo jedan pravosudno-izvršni organ, te da je prestala da postoji nezavisna sudska vlast i povinovanje vlasti Ustavu i zakonu. Advokati su još tada ukazivali da ne postoji pretpostavka sudske vlasti.

Umesto vraćanja institucija u njihov pravne granice, svedoci smo bili ismevanja advokatskih protesta, priča da advokati misle samo na sebe i da je sudstvo i tužilaštvo samostalno i nezavisno. Ako je tada Ustav bio stiker, danas je, u najboljem slučaju izbledela nalepnica koju vlast po potrebi menja novom propagandnom grafikom.

Nijedna od ustavnih garancija nije zaživela u praksi. Institucije ostaju zarobljene, a ustavne nadležnosti tumače se proizvoljno.

Predsednik Republike i dalje obavlja funkcije koje mu Ustav izričito ne poverava, Vlada, umesto da vodi politiku deluje kao izvršna služba jednog čoveka. Narodna skupština se koristi isključivo kao glasačka mašina.

Otuda i pohod vlasti ka javnom tužilaštvu. Nema primene Ustava. Tačka.

Dobro jutro Kolumbo! Koleginica Dolovac je izgleda, nakon 15 godina, počela da čita svoje nadležnosti i svoja ovlašćenja, ali sada je kasno.

Neprimeren uticaj na tužilaštvo krenuo je ne od dana kada je TOK izdao saopštenje, počeo je zapravo od dana donošenja, odnosno, početka primene novog Zakonika o krivičnom postupku.

Još tada je ukazivano na odnose između policije i tužilaštva. Javni tužilac je sa jedne strane nadređen policiji u otkrivanju krivičnih dela i pronalaženju učinilaca, ali sa druge strane zavisi od rezultata rada policije. Rezultat profesionalnog rada policije ne ocenjuje javni tužilac, već nadležni starešina u policiji. Tužilaštvo može da o nepostupanju policije obavesti starešinu koji rukovodi organom, a po potrebi može da obavesti nadležnog ministra, Vladu ili nadležno radno telo Narodne Skupštine.

Zato je i još tada bilo izvesno da će u politički osetljivim i složenim predmetima, poput predmeta „Generalštab“ ili predmeta „Nadstrešnica“ policija pre poslušati nalog starešine, nego javnog tužioca. Zato je i tada bilo izvesno da će u jednom trenutku policija da odbije da postupi po nalogu tužilaštva. Poslednji primer je slučaj tužioca Gordane Nedić Isailović, od 5.11.2025. godine, da sa policijom izađe na lice mesta, radi obavljanja uviđaja, a koji zahtev je od strane načelnika odbijen i time onemogućena tužiteljka u vršenju službene radnje.

Tada su ismevani pravnici koji su predlagali da se uvede institut „Tužilačke policije“. Naročito je ova ideja bila kritikovana i ismevana od strane upravo tužilaca. No, sada više nije smešno. Sad, kad je na čelu progona tužilaštva stalo Ministarstvo pravde i nadležno radno telo Narodne skupštine, tužilaštvo više nema nikakve šanse da bude samostalno i nezavisno.

Studentski protesti iz prethodnog perioda jasno su pokazali da u društvu postoji živa svest o tome da su Ustavne institucije napuštene. Mladi su blokirali univerzitetske ulaze zapravo su branili Ustavne vrednosti, više nego državne institucije, koje su za to formalno zadužene.

Njihov ključni zahtev bio je jednostavan: primenite Ustav. Ništa više. Ništa manje.

Ustav ne može sam da se odbrani. Ustavni poredak postoji samo ako postoje građani, akademska zajednica i pravni stručnjaci koji insistiraju da ustavne norme imaju smisao i obavezu.

Tek kad se politička praksa vrati unutar ustavnog okvira „stiker“ će ponovo postati knjiga. A dok god pratimo realnost u kojoj se vlast ponaša kao vlasnik države, umesto njenog privremenog upravljača, Ustav će ostati mrtvo slovo na papiru.

Ovo nije samo nastavak priče – to je dijagnoza stanja u kojem je ustavno pravo postalo stručna fikcija, a politička praksa jedina realnost.

Ali kao i svaki tekst o Ustavu, ovaj ima smisla samo ako doprinosi vraćanju javne svesti o tome da je Ustav temelj, a ne nalepnica.

Autor je advokat

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.