foto FoNet/MSPSastanak Marka Đurića i Aleksandra Bocan-Harčenka nije diplomatski događaj, već poruka o sve vidljivijem savezu autokratskih struktura u Beogradu i Kremlju. Ovakva saradnja prirodna je između onih koji se na isti način obračunavaju sa sopstvenim građanima, zarad očuvanja moći i privilegija. Ono što je u tim pozicijama „dobro“ jeste njihova potpuna ogoljenost.
Zato je Srbija danas još bliža atmosferi referenduma:
Na jednoj strani su oni koji žele da ona ostane prostor neograničene korupcije i potkusurivanja u globalnim igrama, a na drugoj oni koji žele razvlašćivanje korupcionaških elita i uspostavljanje demokratske kontrole.
Dok na jednoj strani, Kremlj i Beograd, zajedno nazivaju srpske studente „delom obojene revolucije“, na drugoj studenti, neobično za „revolucionare“, traže načine mirne, ali neizbežne smene vlasti koja korupcijom ubija.
Dok prvi, FSB i BIA, organizuju paramilitarne kampove u Srbiji sprečavajući građane Moldavije da odbrane volju za slobodom i progresom, drugi – naši studenti, su na brodovima u misijama solidarnosti i pomoći ugroženima od gladi.
Dok se rusko-beloruski „know-how“ testira u Beogradu u vidu zločina nad sopstvenim građanima upotrebom zvučnog topa – kao napada na život zdravlje, vlasti dva režima se ponose saradnjom na muzičkom takmičenju.
Susret Đurića i Bocan-Harčenka nije vest o bilateralnim odnosima, već o političkom saučesništvu protiv budućnosti građana svojih zemalja, i srpskog i ruskog. Ali problem za njih je jednostavan: za sejače nesreća u svojim državama nema ništa obojeno u promenama koje predstoje.
Vidimo se na referendumu. Tamo vas čekaju svi ovi drugi. Studentski pokret i pobunjeni građani Srbije, spremni da odbrane živote i budućnost uz progresivni deo sveta.
Autor je zamenik predsednika Demokratske stranke
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
