Domaćinski razgovori

Milinko Bujišić – Ako ne prođe jedan, proći će drugi.
– Predsednik će biti sigurno izabran, ovakav ili onakav. Ne valja što se narod toliko podelio. Najopasnije je kad se narod podeli napola, kao jabuka. Kad jedna polovina vuče na jednu stranu, a druga na drugu, onda stojimo u mestu, a nismo baš za stajanje u mestu.
– Neka se narod svađa koliko hoće. Narod se oko nečega mora svađati. Danas oko predsednika, sutra oko premijera i uvek oko nekoga…
– Ovde samo kandidati glasaju za sebe, a svi drugi glasaju jedan protiv drugog. Deca glasaju protiv roditelja, brat protiv brata, muž protiv žene, komšije protiv komšija i nigde kraja neslozi. Ovde niko ne glasa za nekog, već svi glasaju protiv nekog. Da je na listi jedan kandidat, kao u nekadašnja srećna vremena, taj ne bi dobio nijedan glas.
– Biće što će biti, neka ide kuda ide, hajde da mi progovorimo po koju domaćinsku, kako nam i priliči. A o izborima neka priča onaj koji ne ume nečim pametnijim da se bavi.
– Gde sada radiš?
– Sad sam profesor na jednom privatnom univerzitetu.
– Koji je to univerzitet i ko je vlasnik i gde se nalazi? Razmišljam da se i ja dokopam nekog papira.
– To je jedan novi univerzitet, u vlasništvu jednog uglednog kontroverznog domaćina iz mog sela. Univerzitet se nalazi na njegovom porodičnom imanju, u njegovom selu.
– Čime se do sada gazda bavio?
– Probao sve i svašta pa mu nije išlo, i na kraju se dosetio prave stvari i krenulo ga, hvala bogu. Navalili studenti pa samo daju pare.
– A za šta školuje stručnjake?
– Za sve, za šta god ko želi. Kad se upiše i plati, ima pravo da bira struku i, što izabere, što god poželi da studira, mi moramo taj fakultet da mu obezbedimo i da mu garantujemo da će u najkraćem roku i sa najboljim uspehom diplomirati. Školujemo eksperte svih struka – od stručnjaka za lična obezbeđenja ličnosti sa estrade i iz sveta biznisa pa do eksperata za marketing i menadžment u svim oblastima i astronauta.
– Odkud ti na univerzitetu kad si ranije radio u prodavnici mešovite robe?
– Privatizovana mi prodavnica i gazda promenio delatnost, tako da sam mogao ili na ulicu ili u profesuru. Nisam imao izbora, jer mi novi vlasnik ništa drugo nije ponudio. Nisam se pokajao. Nije ni tako loše biti profesor univerziteta. Da sam znao kako je, nikad ne bih bio trgovac.
– Koje predmete predaješ?
– Predajem više predmeta, a po potrebi uskačem i u tuđu nauku, onda kad drugi predavači, zbog lošeg vremena, ne dođu na nastavu. Uglavnom sam se specijalizirao za stručne predmete iz bankarstva kao i iz marksizma i opštenarodne odbrane.
– Kad si i gde stekao tolike kvalifikacije i naučna zvanja?
– Nisam još stekao. Upravo spremam diplomski i magistarski rad i doktorsku tezu. I sve ću u jednom danu da polažem. Zato sada samo držim predavanja, a kad steknem kvalifikacije počeću da ispitujem studente.
– Kod koga ćeš da polažeš?
– Kod sebe. Radove sam sam napisao i sve sam ih prihvatio bez ijedne primedbe. Sam sebi ću da postavljam pitanja i sam da odgovoram. Pitanja će biti prilično teška, ali na svako ću imati validan odgovor.
– Hoće li ti to neko priznati?
– To je moj dogovor sa gazdom univerziteta koji je istovremeno i rektor. To je njegova ideja i ja je poštujem. Inače, tako se svuda radi kad nema drugih stručnjaka iz te struke. Ja bih voleo kad bi postojao neki stručnjak ravan meni, pa da mi on bude mentor. Sve bi bilo lakše. Ako bih morao da mislim na odgovore, ne bih morao da mislim i na pitanja.
– A gde će se zaposliti toiliki stručnjaci tog vašeg univerziteta?
– Mnogi će ostati na našem univerzitetu, kao asistenti i profesori, a mnogi će osnovati nove naučne ustanove i radiće kod sebe. Jer, opšti je cilj da imamo stručnjake svih profila koji se školuju isključivo za domaće potrebe i za naše tržište rada. Oni neće moći, po završenim studijama, da odlaze u inostranstvo jer su nastavni programi podešeni samo za domaće potrebe.