Dopis Amaterskoj kino sekciji SNS-a

Ovaj se potez, ispostavilo se i to, pokazao naročito mudrim tokom izlaganja Dragoslava Bokana u pomenutom kino-uratku, jerbo je Dragoslav Bokan i tokom nekih pređašnjih izlaganja znao da kod pisca ovih smrtno neozbiljnih redova izazove iznenadnu fiziološku reakciju znanu kao – meka stolica.

Kad već pominjem stolicu, valja pomenuti i koji je deo kino-uratka Zlo doba na mene ostavio najjači utisak, iako taj deo nema veze sa mojom stolicom već sa Svetom stolicom. Mada, kad razmislim, nakon odgledanog kino-uratka ne mogu da se oslobodim opsesivnih primisli da su moja nesveta stolica i Sveta stolica u nekakvoj tajnoj vezi.

Naime, u podužem kadru mogli smo videti fotografije Jelene Obućine, Žakline Tatalović, Željka Veljkovića i Gorana Dimitrijevića prikačene na nekakvu tablu, nalik tablama na koje lucidni istražitelji u napetim skandinavskim krimi-serijama kače fotografije sumnjivaca. Među fotografijama sumnjivaca Obućine, Tatalovićeve, Veljkovića i Dimitrijevića, na istoj tabli, našla se i fotografija blaženopočivšeg pape Racingera, iako od naratorke i gostiju kino-uratka nismo čuli u kakvoj su zapravo vezi sumnjivci i papa Racinger.

Kao neko ko je sklon zdravoj srpskoj logici i još zdravijoj srpskoj dedukciji, ne sumnjam da su Obućina, Tatalovićeva, Veljković, Dimitrijević i papa Racinger u nekakvoj vezi, ali ne uspevam da raščivijam u kakvoj.

Uostalom, zar bi lucidni istražitelji u napetim skandinavskim krimi-serijama tek tako kačili na tablu fotografije sumnjivaca i pape Racingera, a da im sumnjivci nisu zaista sumnjivi, te da nisu u nekakvoj sumnjivoj vezi sa papom, što i samog blaženopočivšeg papu svrstava u red sumnjivaca.

Zato sam, uočivši izvesne dramaturške propuste u kino-uratku Zlo doba, uputio zvanični dopis Amaterskoj kino sekciji SNS-a sa zahtevom da, nas, poštene i ničim izazvane gledaoce, ne lišavaju uverljivosti, uzbuđenja i odgovora na ključna pitanja.

Pod hitno, pišem u dopisu, snimiti nastavak kino-uratka, nasloviti ga Zlo i naopako doba, te do tančina rasvetlili odnos Obućine, Tatalovićeve, Veljkovića i Dimitrijevića sa papom Racingerom. Autentičnosti radi, pišem dalje u dopisu, sve potkrepiti izjavama pouzdanih svedoka (Šešelj, Simo Spasić, vidovita Zorka) – nije zgoreg u etar lansirati i novu proročicu-striptizetu (pod imenom Baba Tanga) – koji će ustvrditi da sumnjivci Obućina, Tatalovićeva, Veljković i Dimitrijević, redovno, na katoličke zadušnice, pohode grob pape Racingera.

I to u potaji, u pola noći, skriveni pod fratarskim haljinama, a ne u po bela dana, neskriveno i nesuzdržano, kako to, zašto ne reći, čini Aleksandar Vulin odlazeći na grob Josifa Visarionoviča Staljina. Kakve će već mračne rituale sumnjivci izvoditi na grobu pape Racingera, prepuštam mašti entuzijasta iz Amaterske kino sekcije SNS-a.

Mogućnosti su, takoreći, neslućene. Nad grobom pape može se talambasati i orgijati, mogu se probadati vudu lutke Aleksandra Vučića i njegove dece, a mogu se, na koncu, probadati i praseće bajadere koje tako vole Aleksandar Vučić, brat Andrej, mama Angelina i tata Anđelko.

Došlo je doba, i to zlo i naopako doba, dodajem u dopisu, kada bi valjalo da narod srpski najzad ostvari vekovni vlažni san i jednom za svagda raskrinka one što rade za papu ovog, papu onog, stolicu ovu, stolicu onu. Dosta je bilo, dodajem dalje u dopisu, mučnog življenja u nagađanjima i tumaranja po magli.

Više od veka čitamo i slušamo – od pisanija LJubomira Durkovića Jakšića, do feljtona u Vučelićevim tiskotinama – da Vatikan hoće da potamani Srbe jerbo su pravoslavni, da je Tito radio za Vatikan i MI6 (istovremeno), da su papa Vojtila i Zbignjev Bžežinski razbucali Jugoslaviju, da katolička crkva hoće da nam uvali pederastiju. Ali, sve to bez jednog jedinog opipljivog dokaza.

Zato je pisac ovih smrtno neozbiljnih redova, a zarad istine i samo istine, rešio da raskrsti sa smrtnom neozbiljnošću, te je Amaterskoj kino sekciji SNS-a podastro sledeći dokazni materijal. Glavni i odgovorni urednik Danasa, Dragoljub Draža Petrović, tvrdim u dopisu, pukom srećom se nije našao tik do pape Racingera na pomenutoj tabli.

Pouzdani izvor iz kraja u kom je odrastao Dragoljub Draža Petrović, tvrdim dalje u dopisu, tvrdi da je mali Draža, kao dečak, odbijao da se igra običnim automobilčićima, kakvim se normalni dečaci u tom uzrastu igraju, već je mali Draža kukao i molio roditelje da mu kupe mali papamobil. Kako su roditelji odbili da malom Draži kupe mali papamobil, na velikog Dražu to je ostavilo velike i trajne posledice. Pametnom dosta.

Glupom, izgleda, nikad dosta.

Autor je novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.