Dositej se prevrće u grobu: Obraćanje predsednika bilo je mučno slušati 1

foto FoNet Milica Vučković

Sednica Vlade Srbije u nedelju je još samo jedan u nizu loše režiranih igrokaza, besramnih laži za naivne koji ne uviđaju beskrupuloznost, gramzivost, zlo i izopačenost ove vlasti. To što smo gledali nije čak ni pozorište, vodvilj, burleska.

Groteska je preblaga reč za ono čemu smo bili svedoci. Taj teatralni izliv laži i jeftine patetike, isfolirana izvinjenja, napadi na istomišljenike, unapred smišljene replike, loše koncipirane i još gore odglumljene, vređaju inteligenciju svakog ko je poseduje, makar u tragovima; ceo spektakl je najviše ličio na neku sumanutu lutkarsku predstavu.

Obraćanje predsednika bilo je mučno slušati, pognute glave marioneta teško gledati. Nakon tirade i salvi uvreda, lutke na koncu su progovorile tuđim glasom, izrekle naučen tekst u slavu tiranina, opelo sopstvenoj ličnosti, ako su je ikada imale. Tužno, pretužno. Ružno. Bedno. Bivši ljudi su se oglasili da sahrane sebe, resore koje vode i preuzmu krivicu. O da, krivi su svi oni, jednom će im biti suđeno. Ako je pravde, najpre onom ko je režirao tu lutkarsku predstavu bivših ljudi, marioneta kojima udovi vise, glave se pognuto klate, napunjene slamom. Mozga nema.

Ministar osvete, čačkaš nosa, predator koji pred mladim mesom studentkinja treperi gotovo jednako kao pred režiserom ove sramne tragikomične tirade, istakao se bulažnjenjem o četiri zakona, novim univerzitetima, stranim, koji će doći ovde, u ovaj prosvetni raj, da obrazuju „našu decu“ kako ne bi odlazila. Čija su ,,naša deca“ koja studiraju preko? Kakvi su ti zakoni kad se zagrebe skrama režimske retorike? Za koga, tačnije protiv koga su smišljeni i koji je poluobrazovani geak pristao da piše i osmišljava te splačine?

Dositej se prevrće u grobu: Obraćanje predsednika bilo je mučno slušati 2 — Foto: Privatna arhiva

Hvale se školama koje su izgradili. Ko će predavati u tim školama? Verujem da nijedna od tih marioneta pognutih glava ne bi upisala dete u njihovu školu u kojoj nema ko da predaje. Škole i fakulteti nisu zgrade; oni grade, ako grade, glomazne, teške, puste i prazne gomile betona i čelika. Škole čine nastavnici koji poseduju znanje, veštine i kapacitete da ga prenesu, učenici koji žele da otkrivaju nove svetove. Gde će ih naći kada oteraju sve koji nešto znaju?

Kad god pomislimo da je prosveta propala, u pravu smo. Kad god pomislimo da ne može gore, nismo u pravu. Ova nakaradana vlast, sa ministrom na čelu, ne gradi škole, već teše kovčeg u kom će biti sahranjeno sve što u ovoj našoj ranjenoj zemlji stremi znanju, širini duha i slobodi misli.

Vječnaja pamjat, prosveto. Dositej se prevrće u grobu, nastavnici i profesori se batrgaju, zastrašeni, progonjeni, smenjivani i otpuštani. Lutke na koncu se klate da udovolje Režiseru tragikomičnog sunovrata.