Dronovi, rafali, Vučić ili uništene samouprave: Ko je odgovoran što je jug Srbije u plamenu?

Tragični događaji i likovi poput Zorane Mihajlović, Čučkovića i Marka Blagojevića, te 2014. godine, pokazali su da su uzroci poplava u Srbiji zapušteni vodotokovi, korupcija, nebriga i nesposobnost lokalnih korumpiranih vlasti pretvorenih u SNS feude. Sada, jedanaest godina kasnije kada vatra uništava opustela i bezvodna sela oko Aleksinca, Kragujevca, Prokuplja, Bora, Kuršumlije, Surdulice, Zaječara i Niša, jasno se vidi nesposobnost ugušene države koja je ljude prepustila da se u apokaliptičnim vatrenim stihijama snalaze sami i kako znaju.

Kako je moguće da u jednom danu požari buknu na 630 lokacija u Srbiji? Da li je moguće da opštine, poput Prokuplja, proglase vanredno stanje tek na kraju dana, nakon što su u selima već izgorele kuće, štale, njive i ambari ljudima? Nije li zastrašujuće da su svoja sela i kuće meštani od vatre branili sami uz pomoć dobrovoljaca, poneke cisterne, uglavnom neispravne i uz pomoć malobrojnih vatrogasaca? Da li je moguće da su izgorele gotovo sve kuće i crkva u topličkom selu Dubovu, koje su meštani pokušavali da odbrane sami uz pomoć dva vatrogasca sa ručnim prskalicama, dok je u delu sela gde požara nije ni bilo, kraj prazne kuće SNS predsednice Saveta mesne zajednice dežuralo vatrogasno vozilo u punoj opremi?

Da li je vatru neko palio namerno, uz pomoć dronova, posebno uz administrativnu granicu, u kuršumlijskoj opštini, gde vlast i policija godinama i ne pokušavaju da spreče Arbanase koji upadaju preko administrativne granice i seku i državnu i seosku šumu? Da li policija treba da služi i pomaže narodu, ili da prebija srpsku omladinu, hapsi profesore i advokate, aktivira zvučne topove, obezbeđuje Ćacilend i juri studente i građane bornim kolima ulicama pobunjenih gradova? Da li je cilj izmene Zakona o lokalnoj samoupravi, koju je omogućila tadašnja ministarka Ana Brnabić, bio da stvori opštine i gradove-prosjake zavisne od transfera i milostinje Vođe koji nemaju para da kupe vatrogasno vozilo i ispravnu cisternu sa vodom, dok republička vlast plaća EXPO 17 milijardi evra, nepotrebne francuske rafale tri milijarde evra, ili preplaćuje javne nabavke i gradi najskuplje auto-puteve sa tunelima bez vatrogasne opreme?

Da li su tačne pretpostavke da su lokaliteti požara istovetni sa predviđenom mapom budućih rudnika u Srbiji? Da li je moguće da građani Srbije nemaju državu koja ih štiti, i da samo mislimo da već ne delimo sudbinu Kurda?

Ovo su bila pitanja za vlast, kako lokalnu, tako i za delegitimisanog predsednika Vučića koji je dan nakon što je otvorio Palmin Memorijalni centar u Jagodini, došao u toplička sela da unesrećenim ljudima, lakonski obećava pare, kao što je onomad obećavao koze građanima Kosmeta, koje je u međuvremenu predao Kurtiju. To su bila pitanja, a ovo su činjenice – Srbija ima 615 policajaca na 100 hiljada stanovnika što je gotovo duplo više od evropskog proseka (318), ali zato su vatrogasna vozila u Srbiji u proseku stara 30 godina, dok se u EU menjaju na svakih 10 do 15 godina. I broj vatrogasnih vozila je duplo manji u Srbiji, u odnosu na evropski prosek, a jedan vatrogasac dolazi na 1.865 stanovnika, dok u Evropi na 1.000. Strategija zaštite od požara u Srbiji istekla je 2017. godine.

Sve ovo govori da vlast ugrožava bezbednost svih građana i da naš novac služi samo za samoodržanje SNS-a na vlasti i za bogaćenje SNS oligarhije. Srbija je postala poput „lude krave“ koja se hrani sopstvenim mesom.

Vučić je pao, on više ne upravlja Srbijom. Potrebno je da se studentski pokret i opozicione stranke hitno dogovore o tome kako da uz pomoć građana Vučićev odlazak sa vlasti i realizuju. To jeste naša odgovornost.

Autorka je profesorka, odbornica u Skupštini grada Niša, kopredsednica Platforme ZA Srbiju

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.