Pre dve nedelje spremala sam se na put. Želela sam da rođacima u inostranstvu ponesem knjige. U celom Beogradu nisam pronašla dečiju knjigu pisanu latinicom! Svi izdavači, uključujući Kreativni centar, štampaju isključivo na ćirilici. Kada sam prodavačicu zapitala kako ona zamišlja da deca u Čikagu, naprimer, mogu da čitaju naše knjige, odgovorila mi je mudro: „Neka nauče ćirilicu.
Pre dve nedelje spremala sam se na put. Želela sam da rođacima u inostranstvu ponesem knjige. U celom Beogradu nisam pronašla dečiju knjigu pisanu latinicom! Svi izdavači, uključujući Kreativni centar, štampaju isključivo na ćirilici. Kada sam prodavačicu zapitala kako ona zamišlja da deca u Čikagu, naprimer, mogu da čitaju naše knjige, odgovorila mi je mudro: „Neka nauče ćirilicu.“
Imena ulica u Beogradu ispisana su samo ćirilicom. Koji stranac to ume da pročita? Da li je moguće da jednu divnu i retku prednost koju imamo u odnosu na druge, da ravnopravno pišemo i čitamo dva pisma, jednostavno želimo da uništimo?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
