foto BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIĆOvih dana, doneta je „Uredba o izmeni Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta“, koju je donela Vlada Srbije u tehničkom mandatu.
Država je ovim aktom demonstrirala da ne prepoznaje znanje i edukaciju kao vredan resurs ovog društva već promoviše atmosferu u kojoj kao osnivač može da zakonitim i nezakonitim merama, pre svega finansijski, sankcioniše univerzitete, ali i da utiče na strategiju i sadržaj onoga čime se univerziteti bave.
Ovom prilikom je povređena ne samo formalna autonomija univerziteta već se uvodi i veoma opasna praksa da država određuje obim u kojem će se univerziteti baviti naučnim radom.
Konkretno, ideja da se nastavno osoblje fakulteta bavi naučnoistraživačkim radom samo pet sati nedeljno je neodrživa na više načina, a svakako pokazuje potpuno nepoznavanje ove delatnosti i ilustruje stav da aktuelna vlast smatra da je nauka nebitna za razvoj našeg društva. Implikacije ovakve promene su veoma raznolike.
Na primer, univerziteti će pasti u međunarodnom rangiranju visokoškolskih institucija, univerziteti neće moći da konkurišu za međunarodno finansirane projekte, doktorandi neće moći da urade svoje disertacije u iole razumnom roku, nastavnici neće moći da ispune zakonske uslove za napredovanje, pojaviće se višak nastavnog osoblja, jer ono više ne radi naučna istraživanja već gotovo isključivo nastavu… i tako dalje.
Od istog autora nedavno je visokoškolskim ustanovama upućeno i pismo u kome se od njih traži da obaveste organe za unutrašnje poslove i traže od njih intervenciju kao i da pokrenu disciplinske postupke protiv studenata u blokadi i zaposlenih koji su tu obustavu rada podržali.
Primena sile koja se ovom prilikom sugeriše samo potvrđuje stav aktuelne vlasti o znanju, nauci i obrazovnoj delatnosti koja bi pretpostavljam trebalo da se zasniva na principima ljudskih prava i građanskih sloboda.
Možda je ovo zgodna prilika da ministarku Đukić Dejanović i ostale članove Vlade u ostavci podsetim da su univerziteti svetionici znanja i napretka u društvu.
Oni doprinose razumevanju sveta kroz zahtevna istraživanja koja nisu samo korisna za akademski napredak, već imaju i praktične implikacije u rešavanju društvenih izazova, kao što su zdravstvene krize, pitanja životne sredine i tehnološki napredak.
Univerziteti su i mesta razmene kultura, ideja i perspektiva. Oni neguju okruženje u kome se različita gledišta mogu izraziti, raspravljati i razumeti, što sve pospešuje društvenu koheziju.
U zaključku, univerziteti su neophodni za razvoj društva, to su temeljne institucije u našoj potrazi za boljim, pravednijim svetom.
Autorka je redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
