EPA/HAITHAM IMADDok se Gaza pretvara u ruševinu, a broj mrtvih svakim danom raste do grotesknih razmera, Zapad ćuti — ili još gore, racionalizuje. Vlade koje su izgradile svoje identitete na parolama o ljudskim pravima i slobodi medija sada se pretvaraju da ne vide. Da su slepe. NJihovi mediji brižljivo izvode jezičke akrobacije kako bi izbegli reč “genocid”, kao da će time što zločin ne definišu njegovim pravim i punim imenom umanjiti njegovu težinu. Neutralnost u ovakvim okolnostima nije profesionalnost — to je saučesništvo. A Srbija?
Srbija u tome ne zaostaje. NJeni mediji, državni i nezavisni, štampani i elektronski, kao i veći deo javnosti, prema ovom ratu pokazuju istu vrstu selektivne empatije. Televizije pune minutaže troše na beogradski asfalt, ulične prepirke i jeftinu zabavu, dok se zločini u Gazi tretiraju kao fusnota! Ako ih uopšte i ima. A kada se i spomenu, to je često kroz hladan, birokratski ton, bez stvarne emocije, bez moralne težine. Zašto?
Možda zato što Srbija nosi traumu sopstvenih ratova. Devedesete su ostavile dubok trag — ali ne onaj koji bi doveo do saosećanja sa žrtvama, već jedan drugi, opasniji: zamor od istine. Srpsko društvo se, umesto da razume bol drugih kroz sopstveno stradanje, okrenulo defanzivnom cinizmu.
U kulturi koja nikada nije do kraja priznala svoje žrtve i zločine, tuđa patnja teško dopire do svesti. A mediji, zarobljeni između autocenzure, površnosti i političke kalkulacije, postaju mehanizmi reprodukcije te hladnoće.
Ovo nije samo politički problem. Ovo je duboko moralno posrnuće. Gledati decu kako ginu, gledati čitav narod kako nestaje, i na to odgovoriti ćutanjem, ili još gore – ravnodušnošću, sramna je izdaja osnovne ljudskosti. Kada prestanemo da se zgražavamo nad ubijanjem nevinih, prestajemo biti ljudi.
I pre nego što vaša prva reakcija na ovaj osvrt bude – “pa čekajte, u našoj zemlji se dešava sveopšti bunt, mi imamo svoje probleme, ne možemo da se bavimo tuđim”, setite se da je genocid u Gazi počeo u oktobru 2023. godine, a studentski protesti kod nas u novembru 2024
Zato je važno da se kaže jasno: ono što se dešava u Gazi je moralna katastrofa našeg vremena. A tišina — bilo da dolazi iz Washingtona, Brisela ili Beograda — ne pere ruke. Naprotiv. Ona ih prlja.
Autorka je novinarka
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
