Globalni gnev generacije Z koja menja svet od Srbije do Maroka

Kada sam prvi put čuo za pokret „Gen Z 212“ iz Maroka, pomislio sam na oznake sa ruskih tenkova – moć medija je učinila svoje. Ispostavilo se, međutim, da je to bila pogrešna asocijacija. Ovo „Z“ nema nikakve veze s ratom, već sa generacijom koja menja svet, a broj „212“ je pozivni broj za Maroko i simbol otpora te zemlje.

Ko su zapravo „zoomersi“?

Generacija X (1965-1980) odrasla je između dva sveta – analognog i digitalnog. Pamte vreme bez interneta i mobilnih telefona, ali su bili svedoci njegovog nastanka.

Generacija Y (1981-1996) prva je živela s tehnologijom kao prirodnim delom života. Oni su digitalni pioniri, generacija koja je doživela uspon interneta i društvenih mreža.

A generacija Z (1997-2012) – poznata i kao „zoomersi“ – prva je koja nije morala da se prilagođava tehnologiji. Internet, društvene mreže, algoritmi i brzi tok informacija njihova su prirodna sredina. NJihov svet nije podeljen na „online“ i „offline“ – sve je jedno. Prema istraživanju Pew Research Centra, 80% pripadnika generacije Z smatra da su društvene mreže ključ za političku promenu.

To je generacija koja vrednuje autentičnost, društvenu pravdu, ekološku svest i otvorenost, ali istovremeno nosi duboku sumnju u institucije koje su ih oblikovale. Oni ne traže autoritet, već smisao.

Digitalno rođena, politički probuđena

Svet se danas ne menja isključivo kroz partije ni ideologije, već kroz digitalno povezane mreže. Generacija Z odbija da pasivno nasledi planetu koja se urušava pred njenim očima. Dok se jedni geopolitički centri moći udružuju, sa rastućim uticajem grupa poput BRIKS-a, a drugi centri nastoje da očuvaju dominaciju, treći pravi potres dešava se na ekranima, ulicama i u digitalnim zajednicama – u pokretima koji nastaju iz osećaja da budućnost više ne funkcioniše.

Ovo nije repriza 1968. godine. To nije studentski romantizam s hipi estetikom, nego tehnološki samosvestan otpor. Ne traže utopiju, već minimum dostojanstva. Njihov jezik su heštagovi, njihovo oružje su serveri, a njihova ideologija – preživeti.

Od „možemo bolje“ do „moramo preživeti“

Studentski bunt 1968. bio je revolt protiv autoriteta i konzervatizma – pobuna prosperitetne omladine koja je tražila više slobode i smisao. Bunt dvadesetih godina XXI veka je borba dece krize koja traže osnovne uslove života. Klimatske promene, pandemija, inflacija, rast dugova i urušavanje poverenja u institucije stvaraju osećaj da svet gubi orijentaciju. Mladi se više ne pitaju „kako živeti dobro“, već „kako uopšte živeti“.

Ovaj pokret ne koristi partijske boje i zastave, ne nosi tuđe simbole – koristi emotikone, video-klipove i pozive na Discord servere.

To nije anarhija, nego nova forma kolektivne svesti.

Iskra u Srbiji: Prvi evropski talas

Paradoksalno, prvi evropski talas ovog globalnog obrasca započeo je u Srbiji krajem 2024. godine. Nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je zbog urušene nadstrešnice poginulo 16 ljudi, društvene mreže eksplodirale su od besa. Hiljade mladih, organizovanih putem Discord servera i Instagram naloga, izašlo je na ulice sa jasnom porukom: „Dosta je nemara koji ubija!“. Nisu tražili ostavku nijednog ministra, već odgovornost čitavog sistema.

Tako je rođen model nove generacijske pobune: konkretna trauma – digitalna mobilizacija – zahtev za institucionalnom odgovornošću.

Maroko: Digitalna revolucija pod oznakom „212“

Samo nekoliko meseci kasnije, sličan obrazac pojavio se u Maroku. Pokret „Gen Z 212“ preuzeo je srpski model i usavršio ga: od spontanog besa napravili su strukturisanu digitalnu kampanju. Dok su srpski protesti bili emotivni, Marokanci su dodali organizacionu logiku – kreirali su mrežu edukativnih profila o građanskim pravima, digitalne mape korupcije i lokalne koordinatore koji su povezivali internet i ulicu. Kao da je digitalni impuls nezadovoljstva pronašao novi kanal izražavanja – od Balkana do Magreba.

U zemlji gde je više od polovine stanovništva mlađe od 30 godina, a nezaposlenost prelazi 30%, kap je prelila čašu tragedijom u bolnicama: nekoliko trudnica umrlo je zbog nestašice medicinske opreme. Slogan „Zdravstvo i obrazovanje pre fudbala!“ postao je moto pobune protiv države koja troši milijarde na sportske spektakle i infrastrukturu za svetsko prvenstvo, dok građani nemaju osnovnu zdravstvenu negu.

Odatle se pokret proširio poput požara.

Lančana reakcija: od Rabata do Džakarte

Inspirisani Marokom, mladi su se organizovali u Alžiru (Gen Z 213) i na Madagaskaru (Gen Z Mada). Na Madagaskaru je borba bila za najosnovnije resurse – vodu i struju. NJihov simbol postala je zastava iz popularne japanske TV mange One Piece – piratska lobanja s nasmejanim šeširom, koja je u ovom kontekstu predstavljala borbu protiv korumpiranih elita. Kada su vlasti brutalno ugušile proteste, 22 osobe su izgubile život, a svet je po prvi put obratio pažnju.

Slični pokreti javili su se u Keniji (2024), gde su TikTok kampanje naterale vladu da povuče nepravedan poreski zakon, i u Nepalu, gde su protesti mladih doveli do pada vlade. U Indoneziji, 2025. godine, studenti su pod istom zastavom pirata zahtevali kraj korupcije i privilegija političara. U Peruu, talas pobuna započeo je još 2023. zbog urušavanja demokratskih institucija.

Svaka nova pobuna inspirisala je sledeću – lokalni povod, globalna svest.

Kultura simbola i digitalna solidarnost

Najvidljiviji dokaz da se rađa globalni pokret jeste upotreba zajedničkih simbola. Zastava (piratska lobanja sa slamenim šeširom) iz serije One Piece, japanske TV Manga postala je globalni znak otpora. U fiktivnom svetu te serije, pirati se bore protiv korumpirane „svetske vlade“ – baš kao što se današnji zoomersi bore protiv elita koje smatraju moralno bankrotiranim.

Jedan učesnik protesta s Madagaskara rekao je: „Ne borimo se protiv države. Borimo se protiv klase koja nas je lišila budućnosti.“ Ovi pokreti su svesno međusobno povezani. Mladi s Madagaskara pridruživali su se Diskord serverima svojih vrsnjaka iz Nepala i Indonezije da bi učili o organizaciji protesta.

To više nije samo globalna svest – to je aktivna digitalna solidarnost.

„Omladina bez ideologija“?

Vlasti širom sveta pokušale su da prikažu ove proteste kao „obojene revolucije“. Ta retorika, međutim, sve više gubi smisao.

Ovi pokreti nemaju vođe, strane finansijere ni ideološke manifeste. NJihovi zahtevi su konkretni, lokalni i proverljivi:

„Popravite bolnicu!“ (Maroko), „Nisi nadležan!“ (Srbija), „Voda je pravo, ne privilegija!“ (Madagaskar).

Njihova snaga dolazi iz iskustva, ne iz doktrine. To su pokreti stvarnog bola, a ne političkog plana.

Zašto baš sada? Anatomija savršene oluje

Četiri su ključna faktora koji su stvorili plodno tlo za globalni gnev generacije Z:

· Digitalna urođenost – Gen Z ne koristi internet, ona živi u njemu. NJihove online zajednice su istovremeno informativni kanali, političke arene i emotivne podrške.

· Sistemske krize – Klimatske promene, pandemije, inflacija i ratovi stvaraju osećaj da svet nema funkcionalnu budućnost. Generacija Z je prva koja globalno stupa na tržište rada opterećena dugovima (studentski krediti, nemogućnost kupovine stana) i svesna da će živeti gore od svojih roditelja. Taj ekonomski pesimizam temelj je njihovog gneva.

· Kolaps poverenja – Političke partije, mediji i univerziteti izgubili su kredibilitet. Mladi više ne veruju autoritetima, nego iskustvu. Ne veruju kanalima informisanja kojima upravljaju elite, već direktnoj, nefiltriranoj komunikaciji i informacijama koje proveravaju unutar svojih digitalnih mreža.

· Globalna empatija – Internet je postao most između različitih borbi. Mladi u Beogradu, Rabatu, Katmanduu i Džakarti možda ne dele isti jezik, ali dele isti osećaj nepravde.

U svemu tome postoji i psihološka dimenzija: ovo je generacija koja je odrasla u stalnoj krizi – pandemijskoj, ekonomskoj, klimatskoj. Njihova anksioznost nije individualna, već kolektivna, a iz nje se rađa nova vrsta društvene energije – gnev kao oblik nade.

Šta dolazi posle besa?

Da li je ovo novi svetski pokret? Da – ali ne u tradicionalnom smislu. Generacija Z ne želi da preuzme vlast, nego da promeni uslove pod kojima vlast funkcioniše. NJihov zahtev nije: „Mi želimo da vladamo“, već: „Hoćemo da niko ne bude nedodirljiv.“
To je generacija koja traži obnovu društvenog ugovora, a ne novu ideologiju.

Era odgovornosti

Ono što vidimo nije prolazni bunt, već seizmički signal promena. Generacija Z više ne traži vođe – gleda ka sebi. Ona zna da je prepuštena svetu koji su prethodne generacije zadužile, zagadile i fragmentirale. Ako vlasti ne shvate da pred sobom nemaju manipulisanu masu, već umreženu, informisanu i besnu generaciju, istorija će ih pregaziti brže nego ikada.

U eri kolapsa, odgovornost postaje nova revolucija.

Možda je upravo u tome njihova najveća snaga – što više ne čekaju spasenje odozgo, nego veruju u ono što sami mogu da promene.

Autor je ambasador u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.