,,Gospoda Glembajevi“ u srpskoj verziji

Teatrološku analizu „Gospode Grebajevih“ lako je uraditi. Radnja drame smeštena je u Srbiji, a vremenski pripada drugoj i trećoj deceniji 21. veka. Iako u ovoj adaptiranoj verziji ima mnogo likova i nekoliko glumačkih postava koje se smenjuju, lik starog Glembaja ostao je nepromenjen za sve ove godine.

Bogatstvo Grebajevih verno je prikazano i kroz scenografiju i kostimografiju. Kroz odela, cipele i tašne od više hiljada evra, ogleda se raskoš Grebajevih, kao i kroz jahte, vikendice, automobile, privatne firme, više desetina stanova u stranim državama i ostalo.

Portreti porodice Grebajevih nalaze su svuda unaokolo. Na svim bilbordima, banderama, banerima… Prisutni su i na televizijama sa nacionalnom frenkvencijom, a svi reflektori, rekli bismo, upereni su u njih, dok publika uobičajeno sedi i posmatra u mraku.

Grebajevi, za razliku od Glembajevih, ne koriste fraze na latinskom, francuskom ili nemačkom jeziku. Ova gospoda isključivo se služi trivijalnim narativom, to je njihov znak raspoznavanja. NJihovo ophođenje prema drugim ljudima, koji su često slabiji i siromašniji, slično je ponašanju Glembajevih.

Izvođenja ove drame publika više ne pozdravlja aplauzom, već sa prezirom posmatra glumački ansambl, čije su maske odavno pale. Publika se pobunila, a svima je bilo jasno – acta est fabula!

Na kraju neki završavaju „Na rubu pameti“, dok su drugi

„U agoniji“, ali „Svemu dođe kraj“. Kao što je u Glembajevima bio slučaj, pitanje pravde nikad ne ostane nerešeno.

A šta bi pisac Miroslav Krleža rekao o Grebajevima, adaptiranoj verziji Glembajevih? Gospoština je zasigurno ustupila mesto nekom drugačijem tipu ljudi kojima se Krleža i ne bi bavio….

Autor je student iz Kruševca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.