Grehovi i kukavičluk u slučaju Jelene Kleut

Teorijski gledano, suštinske razlike između ova dva tipa izjašnjavanja pri donošenju neke odluke ne bi trebalo da bude. Jer, zbog čega bi neko drugačije glasao na jedan način u odnosu na onaj drugi? Ipak, daje se prilika onima koji ne žele da se zna kakvo je njihovo mišljenje po nekom pitanju da to uradi tajno. Kukavičluk glasača ne mora da bude uvek razlog, mada u većini slučajeva on to jeste.

Profesorka Kleut je dobila pet glasova. Većina od dve trećine prisutnih je bila protiv. Ko su oni i zašto nisu imali hrabrosti, koji su njihovi motivi ili prosto, zašto nisu hteli da javnost zna da su oni protiv izbora? Slično pitanje smo postavljali nakon glasanja na Senatu Beogradskog univerziteta za izbor akademika Dušana Teodorovića i bivše rektorke, profesorke Ivanke Popović, za profesore emerituse.

Najvećim delom članovi Senata su profesori univerziteta, dekani fakulteta, u najzrelijoj fazi svoje univerzitetske karijere. Uglavnom su iz različitih oblasti, vrlo često se i ne poznaju međusobno, što Senat čini institucijom heterogenog sastava.

S druge strane, kandidat o kome se odlučivalo je po svojim referencama nalik svima onima koji su već birani ko zna u koliko prethodnih prilika. Glasači, „senatori“, ispred sebe imaju samo numeričke parametre i zbog pripadnosti potpuno drugačijim naučnim oblastima (izuzev nekoliko dekana fakulteta koji su srodni sa Filozofskim fakultetom) nisu u mogućnosti da kompetentno uzimaju u razmatranje i neke dodatne stručne i akademske činioce. Profesorka Jelena Kleut je, kažu, ispunjavala uslove po svim kriterijumima. U takvim okolnostima oni su na glasačkom listiću jedino mogli da zaokruže jedno „za“.

Pošto većina to nije uradila, nameće se prost zaključak da su oni učinili veliki moralni prekršaj. Teško je reći da li je on manji ili veći zavisno od toga da li su to uradili svojevoljno ili ih je na to neko nagovorio, naterao.

Pet glasova „za“, koje je profesorka Kleut na sednici Senata dobila, je prostor u koji bi oni želeli da se udenu. Ako ne baš sada, onda sigurno za neko izvesno vreme, kada se vlast u Srbiji promeni. To je njihovo utočište i na njega vrlo ozbiljno računaju.

Međutim, pred svojim ogledalom, oni moraju da budu svesni, moraju da priznaju, da su velika sramota za akademsku zajednicu, za univerzitet, za nauku, za društvo. Jer, da budemo iskreni, profesori univerziteta, pa još dekani fakulteta, kao lideri na društvenoj lestvici, nose sa sobom posebnu težinu. To čini njihov greh još većim, a njihov kukavičluk još jadnijim.

Studenti su ovih dana aktuelizovali temu lustracije. Na prvo razmišljanje pomisli se na osobe koje su svoje pozicije, političke i društvene, iskoristili za materijalno bogaćenje. Naravno, ono će važiti i za prekršioce u akademskoj zajednici. Međutim, imajući u vidu pedagošku, nastavnu i naučnu delatnost, odnosno prirodu delatnosti univerzitetskih profesora, grehovi kakvi su napravljeni prilikom (ne)izbora dr Jelene Kleut, vanredne profesorke Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, trebalo bi razmotriti sa posebnom pažnjom. Možda i još strožije.

Autor je profesor Univerziteta u Beogradu, Hemijski fakultet

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.