Greška u imenu izdavača ne menja suštinu problema

Greška u imenu izdavača ne menja suštinu problema, naprotiv, čini ga utoliko većim. Kada strani privatni izdavač objavi sporni sadržaj, to se može tumačiti kao spoljašnji pritisak ili ideološki uticaj.

Ali kada to uradi državni izdavač, to predstavlja direktno urušavanje poverenja u institucije koje bi trebalo da čuvaju našu istoriju i identitet. Sama činjenica da je Zavod dozvolio izdavanje ovakvog udžbenika iz istorije govori i o radu nekadašnjeg direktora Zavoda za udžbenike, koji danas kritikuje izmene zakona kojima država preuzima veći deo kontrole nad pisanjem udžbenika od nacionalnog interesa.

Ovo, naravno, ne abolira Klett. Iako nije izdao predmetni udžbenik, sporna je sama činjenica da nemački izdavač piše i oblikuje naše školske udžbenike. Kupovinom izdavačkih kuća Freska i Novi Logos, Klett je konsolidovao tržište do te mere da danas faktički oblikuje većinu onoga što se uči u našim školama, od istorije do biologije, i time stvorio dominantnu grupu koja zauzima najveći deo tržišta udžbenika u Srbiji, slobodno procenjenog na 60-100 miliona evra godišnje.

Važno je naglasiti da narodni poslanik Miloljub Albijanić nije javno problematizovao preuzimanje značajnog dela tržišta udžbenika od strane nemačkog izdavača, dok je svoj stav javno izneo kada je država najavila da će preuzeti izdavanje knjiga iz predmeta od nacionalnog značaja.

Kako je u više navrata isticano, ovakva dominacija na tržištu nije rezultat prirodne konkurencije, već dugogodišnjeg političkog i ekonomskog pritiska iz Nemačke na Republiku Srbiju.

Zabrinjavajuće je što sadržaji udžbenika nemačkog izdavača Klett mogu oblikovati percepciju istorijskih i društvenih tema kod učenika na način koji nije u potpunosti usklađen sa zvaničnim stavovima Republike Srbije niti sa istorijskim činjenicama.

Postoji primer uvođenja rodnih koncepata u udžbenike biologije za osmi razred, uprkos izostanku naučnog konsenzusa o ovakvim teorijama, koje su u ovom slučaju predstavljene na način koji decu i mlade izlaže nenaučnoj teoriji o interseksualnosti.

Zahvalan sam što je i sam Klett, svojim reagovanjem, skrenuo pažnju na hronično nepostupanje Ministarstva prosvete i sistemske propuste Zavoda za udžbenike. Upravo rad Zavoda za udžbenike i Ministarstva prosvete, a posledično dugogodišnja dominacija Kletta na tržištu, pokazuju da obrazovni sistem Srbije već odavno ne funkcioniše u interesu srpskog naroda, niti u skladu sa načelima naučne istine.

Umesto da štiti javni interes, Ministarstvo je svojim delovanjem i nedelovanjem otvorilo prostor za koncentraciju tržišta u rukama jednog dominantnog subjekta, za odobravanje udžbenika bez ozbiljne stručne i javne rasprave i za netransparentne procedure koje urušavaju poverenje u obrazovanje.

Danas, više nego ikada, odgovornost je na građanima da pažljivo biraju one koji će obrazovni sistem vratiti u službu naučne istine, nacionalnog identiteta i javnog dobra, a ne profita stranih učesnika i ideoloških narativa kod mladih.

Imamo državni Zavod koji svojim propustima potkopava sopstvenu svrhu i privatnog izdavača koji, uz prećutnu saglasnost sistema, koristi obrazovanje kao prostor za ostvarivanje pre svega komercijalnih interesa. Oba problema jednako štete obrazovanju, jer rezultat je isti, a to je obrazovni sistem koji ne radi u korist onih kojima bi trebalo da služi.

Republika Srbija treba da preuzme izdavanje i pisanje udžbenika iz predmeta od nacionalnog interesa, ali ako društveno i političko stanje ostane nepromenjeno, to neće doneti boljitak u obrazovanju.

Nakon svega čemu smo svedočili, ne bi bilo iznenađenje da država sama počne da promoviše nenaučne teorije iz istorije i biologije, ukoliko bi to u datom trenutku odgovaralo interesima domaćih i stranih centara uticaja.

Zato je na srpskom narodu i svim građanima da izaberu one koji će obrazovanje staviti u službu istine i nacionalne osvešćenosti, a ne stranih agendi i narativa.

Autor je advokat, odbornik u Skupštini grada Beograda u ime Pokreta Mi Snaga naroda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.