Foto: FreeImages / Bartek AmbrozikNajnoviji hit-tvit iz megafona Velikog brata glasi da „ovi“ iz opozicije sada žele da dođu na vlast bez izbora. Uz ovu političku poruku koju je lansirala visoka partijska SNS funkcionerka preko društvenih mreža, dodala je da u obzir ne dolazi neka bežanija „tipa Asad“, kao ni neka privremena vlada „prelaznog“ tipa. Na kraju tvita ironično „ponetira“ da navodna parola opozicije sada glasi „NE izborima, DA funkcijama“ (nije spomenula da izbori dolaze naknadno). Još jedan politički instagram tvit bez neke značajne vrednosti.
Međutim, ono što je perjanica SNS-a „zaboravila“ je da tvituje (možda nije ni znala), je okolnost da je upravo njena Srpska napredna stranka nastala (i došla na vlast) po principu „nema izbora, ima funkcija“ i to baš u toj istoj Narodnoj skupštini kojom ona predsedava.
Prema podacima sa sajta, Srpska napredna stranka nastala je u septembru 2008. godine prvo kao poslanički klub „Napred Srbijo“ u Skupštini Srbije sa 17 bivših poslanika Srpske radikalne stranke. Dotadašnji zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić je 5. septembra 2008. podneo ostavku na tu i funkciju šefa te oslaničke grupe, nakon njegovog sukoba sa liderom radikala Vojislavom Šešeljem (jer je Nikolić izjavio da će radikali u Skupštini Srbije podržati usvajanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, što je naišlo na otpor Šešelja i većine poslanika SRS-a).
Nikoliću se u Skupštini Srbije pridružio 21 poslanik SRS-a i formiran je klub „Napred Srbijo“. Novoj stranci uskoro je pristupio i generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić. Osnivačka skupština stranke održana je 21. oktobra 2008. Na skupštini je Nikolić izabran za predsednika, a Aleksandar Vučić za zamenika predsednika. Dakle, Srpsku naprednu stranku nije narod na izborima doveo u Skupštinu, već je SNS svoje poslaničke mandate i skupštinske funkcije dobila bez izbora.
S tim u vezi, kada vlast izgubi poverenje građana usled nedostojnih manipulacija i izvrtanja očiglednih činjenica (da nadstrešnica nije renovirana, da su instrukcije protiv demonstranta proizvod veštačke intervencije, da opštinski politički funkcioneri ne prebijaju studente), poučna je maksima filozofa DŽona Rolsa u kontekstu aktuelnih građanskih i studentskih protesta.
Prema Roulsu, kada društvena realnost „probije“ postojeće ustavne okvire, građanska „neposlušnost“ postaje građanska „obaveza“ da se odlučnim akcijama javno izađe na ulice i trgove sa jasnom porukom da nisu zadovoljni kako vlast vodi javne poslove. Tu je takođe i zahtev da tehničke pravne norme na kojima počiva „vladavine zakona“ (podizanje „obične“ optužnice) ustupe mesto suštinskim principima „vladavine prava i pravde“ (pratiti tragove novca i razbiti koruptivnu spregu organizovanog kriminala). Operativni sistem za rešavanje ovakvih dubokih moralnih, društvenih i političkih kriza postoji.
Radi se legitimnom javnom pritisku (npr. generalni štajk) za postizanje jednog „javnog dogovora“ relevantnih društvenih i političkih činilaca oličenog u institucionalnom mehanizmu tzv. „pro tempore“ vlade. Kao uspešan i politički prihvatljiv referentni model kako doći do jedne prelazne tehničke vlade radi održavanja fer i poštenih izbora, može poslužiti i tripartitna vlada Srbije od 25. oktobra 2000. godine. U suprotnom, umesto uslova za mirnu tranziciju političke vlasti, stvaraju se zlokobni preduslovi za diktaturu i vladavinu državnim nasiljem nad sopstvenim građanima.
Stevan Lilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
