I mi Lukašenka za trku imamo

Pošiljka je na volšeban način završila u Kladovu, a na imejl primedbi koji sam uputio prodavcu, uz sve njihove potvrde nisam dobio odgovor. E sad, ako ste mislili da je ovo tekst o potrošačkim nevoljama na međunarodnoj pijaci, carinskoj upravi, pošti i uvozu koji obavlja srpski potrošač, u ovom slučaju potpisnik, prevarili ste se.

Ali, o uvozu kao političkoj a ne trgovačkoj delatnosti bogme jeste. U stvari, o najavi uvoza kojim se pokušava umanjiti deficit iskoristljivih političkih lica u samoj zemlji koju najavljuje predsednik Ćacilenda, sve glumeći da je on tu u ulozi savetnika a ne onoga koji se o svemu pita u amaterskoj pozorišnoj predstavi predsednika koji poštuje ustavna ovlašćenja, pred publikom u prostorima za takve predstave, a koje su iznenada oživele svoj repertoar.

Ima i autor ovih redova nekoliko predloga za vanredni uvoz, ali da pođemo redom. Nekoliko imena kandidata za predsednika Vlade, koje će na predlog predsednika svojih glasača uvesti i razmotriti rukovodstvo organizacije (pridev dodajte sami) kojoj je samo član, predstavljaju najnovije zamajavanje i skretanje pažnje sa agonije u kojoj se Srbija nalazi i sa nemoći režima, koji u svojoj agoniji i ambiciji da realnost ni na koji način ne uvažava, može izazvati i posledice koje nikome sa zrnom razuma ne odgovaraju.

Eto na šta je spala ta neviđena politika usred zlatnog doba koje živimo, da uvozi premijere koji treba da kao i dosadašnji glume drvo u kukuruzištu dok će mu „član“ postaviti i ministre i kodeks ponašanja „organizacije“ u kojoj se zna čija je poslednja, a i prva.

Pročitao sam biografije ljudi koji se u štampi spominju i teško mogu da razumem kako bi neko od njih prihvatio u ovom i ovakvom političkom trenutku da bude „izlaz“ za tvorca sve propasti ovog društva.

Dobro, uz odgovarajuću nadoknadu narodnog novca. Kao u nekoj obrnutoj mantri iz „Sećaš li se Doli Bel“, „Svakog dana u svakom pogledu sve više propadamo“. Kad smo već kod reči uvoz i predsednikovog apela da se hapse svi koji, je l’ da, ruše poredak, podsetio bih na nelegalan uvoz tzv. „zvučnog topa“ čija upotreba nije po zakonima države Srbije dozvoljena.

Uvoznik, koji je ujedno i ministarstvo koje treba da sprovede predsednikove „savete“, neka se pozabavi postupkom protiv onih koji su ovu nezakonitost sproveli. O štetnom trošenju narodnog novca, ma koliko je ovo samo kap u okeanu bahatosti i korupcije, takođe preporučujem postupak.

A tragovi su gotovo javni, pa postupaj institucijo tužilaštva i policije. A sad evo nekoliko predloga za uvoz koje potpuno besplatno dajem nenadležnoj instituciji. Očigledno je, s obzirom na proces koji nam se odvija pred očima, da treba uvesti jedan veliki kontigent policajaca. Zašto veliki?

Pa očigledno, bez obzira na iste karaktere i moralna načela predsednika, Srbija nije u poziciji u kojoj je Belorusija pa ne može da uveze rusku vojsku i tenkove kad se učini da će volja za slobodom beloruskog (srpskog) naroda doneti rezultat. Osim ako EU ne pošalje svoje tenkove, s obzirom da već dugo podržavaju svog Lukašenka u Srbiji.

Po principu „i mi Lukašenka za trku imamo“. Treba tu, osim policajaca, još uvoza tužilaca, prosvetnih radnika, dobrog dela đaka, univerzitetskih profesora i studenata, jer ovi koje imamo nisu odgovarajući. I na kraju treba i ovaj neodgovarajući narod zameniti.

Ako nije kralj Ibi pristajao na polovni narod zašto bi AV. Već će se pronaći uvoznik u redovima SNS-a. A ti, moj čitaoče, znaš šta ti je činiti.

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.