foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/MO)Nakon što je rektor beogradskog univerziteta uz podršku kolega odbio da nastavi da se sastane sa čovekom koji se predstavlja kao predsednik Vlade, uz jedino moguće obrazloženje, imam utisak da nam je kao potpuno nebitna promakla informacija o sastanku „premjera“ Đure Macata i rektora novosadskog univerziteta Dejana Medića, čiju smenu traže svi fakulteti i instituti tog univerziteta, profesora na novosadskom Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje.
Još jedan manje-više nebitan sastanak kojim se pokriva neuspeh u ubeđivanju rektora Đokića da u ime interesa SNS-a, odnosno nekolicine na vrhu vlasti, pljune sebi, studentima i akademskoj zajednici u lice, a sve u ime višeg interesa neumerene pljačke građana Srbije. Još jedan od sastanaka koje ovakve vlasti sprovode već 35 godina. Setimo se Miloševića koji se redovno sastajao sa svojim Albancima, poštenom inteligencijom, studentima, sindikalcima uz TV kamere i saopštenja koja su pratili cvrkut ptica i svetla budućnost iz bezveznih pisanija Mire Marković. To je izgleda karakteristika svake autoritarne vlasti, da od dijaloga može postojati isključivo odglumljen dijalog koji postoji zbog par fotografija i saopštenja koje je neko napisao i pre nego je sastanak sazvan.
Nisu ove rečenice, dragi čitaoče, cinične, istina ne može biti cinična zar ne? Ipak, da li se radi samo o imitaciji dijaloga dva istomišljenika ili ima tu još nešto što i nije imitacija, pitanje je koje sam sebi postavio gledajući nemile scene od ponedeljka 28. aprila ispred Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Novom Sadu.
Dekan fakulteta Patrik Drid pozvao je policiju da ga uvede na radno mesto odakle će voditi on-line nastavu po želji studenata koji su se navodno na internet anketi većinski izjasnili „ZA“ ili je to, kao što je opravdano sumnjati, želja predsednika svojih glasača u još jednom pokušaju da studentskim blokadama odsvira kraj i počne da piše knjigu oko koje se već otimaju svetski izdavači i koja će taman biti gotova da se nasuprot poraženih blokadera nominuje i osvoji „Nobela“. Možda ovakav razvoj događaja nije razmatran na tom sastanku istomišljenika i možda je sve ovo samo maslo dekana Drida, možda se oko toga ne slažu ni nelegitimni rektor ni premjer u ulozi premjera, ali redosled događa opravdava svaku sumnju u dobre namere tog sastanka koji više ne pripada žanru „imitacija sastanka“.
Ponoviću onu već toliko puta ponovljenu rečenicu koja na kraju krajeva uvek dođe glave (molim da se ovo shvati metaforom) autoritarnom sistemu: „Možeš sve ljude lagati neko vreme, možeš neke ljude lagati sve vreme, ali ne možeš sve ljude lagati sve vreme. Srbija se već nekoliko meseci zahvaljujući studentima, pridruženim građanima i nezavisnim medijima ubrzano oslobađa od laži. I od straha. Upravo je to viđeno ispred ulaza na Fakultet fizičkog vaspitanja u Novom Sadu. Studenti i građani su pokazali da na nasilje koje režim planira neće pristati i da će se takvoj opciji vrlo energično suprotstaviti. Politička i društvena kriza može se rešiti na jedini mogući način koji garantuje mirno rešenje.
Izborima i političkim dogovorom svih relevantnih političkih i društvenih aktera koji bi to rešenje podržali. Studentski pokret, politički subjekti (stranke i pokreti) i društveni činioci od autoriteta (Univerzitet, SANU itd). Naravno, takav scenario podrazumeva da vlađuća ekipa ljudi napokon shvati da imitacija dijaloga (života) više ne funkcioniše. Životu imitacije je prošao rok, treba to da utuve u glavu, za njihovo je dobro.
Autor je vajar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
