Imovinske karte

Imovina političara postala je ovih dana glavna tema predizborne kampanje. EU i Kosovo privremeno su bačeni u senku, a podnete i očekivane imovinske karte zabavljaju javnost. Jedni se čude kako su nam političari toliko „siromašni“, drugi se pitaju zašto „dežurne poštenjačine“ ćute? U koaliciji DSS-NS obećavaju da će obznaniti imovinske karte „tokom kampanje“ i da kod njih nema ničeg spornog. Pitaju pri tom Božidara Đelića kako se obogatio, zaboravljajući da sa istim skoro godinu dana sede u vladi, te da su imali vremena da ga to pitaju. Ako je Koštunica sumnjao u Đelićevo poštenje, što ga je imenovao za potpredsednika?
Radikalski podmladak skuplja pare za „siromašne“ političare na vlasti, dok njihovi stariji partijski drugovi tradicionalno izbegavaju ovu temu. Poput dobrog dela građana, radikali imaju pravo da sumnjaju u podatke koje su obelodanili Boris Tadić, Čedomir Jovanović, Mlađan Dinkić i Božidar Đelić, ali ne treba zaboraviti da su poslanici SRS tradicionalno u vrhu trošadžija državnih para. Otkud onima koji na putne troškove naplaćuju milionske sume pravo da drugima drže lekcije o poštenju?
Zar lideri političkih partija na vlasti i u opoziciji nisu svesni toga da, ako se u nečemu građani Srbije slažu, nisu to ni Kosovo ni EU, već stav da su „svi političari isti“, te da se politikom bave zarad ličnog i porodičnog bogaćenja? Naravno da nisu svi političari lopovi, ali ubediti u to građane Srbije nije baš jednostavno. Ne pomaže ni činjenica da stranke kriju podatke o svojim finansijerima i troškovima kampanja.
Saopštavanje imovinskog stanja političara deo je predizborne kampanje, mada je to u stvari njihova zakonska obaveza. U skladu sa Zakonom o sprečavanju sukoba interesa, svi funkcioneri su dužni da podnose redovne izveštaje o svom imovinskom stanju. Prema podacima Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa, od oko 13.000 funkcionera, 8.809 njih je ove godine na vreme dostavilo imovinske karte. Od ministara zakon je prekršio jedino Velimir Ilić, jer je „zaboravio“ da Odboru prijavi uvećanje imovine u vidu čuvene klinike čiju je gradnju počeo pa prekinuo. Odbor, međutim, nema mogućnosti da kazni one koji prekrše zakon, ali ni da proveri navode političara o imovini.