Foto: Danas/A. L.Kada javnosti bude poznato obrazloženje rešenja Višeg suda u Novom Sadu o tome da se optužnica podignuta 30.12. 2024. protiv 13 okrivljenih lica za slučaj „Nadstrešnica“ vraća na doradu, znaćemo da li ona sadrži sve ono na šta je ukazivala stručna javnost. Međutim, već sada je mnogo toga sporno u krivičnoprocesnom pogledu.
Da se smrt 16 ljudi i teško povređivanje jedne devojke od urušene nadstrešnice navodno renovirane Železničke stanice u Novom Sadu, dogodila na privatnom objektu nekoga ko nije blizak vrhu vlasti, odmah bi bili uhapšeni svi u lancu odgovornosti. Tužilac ne bi dozvolio da se lice mesta pomeri i bitno izmeni, tim pre što je nadležni građevinski inspektor prvi put posetio ovaj prostor tek posle tragedije, a zatvorio ga je sutradan nazivajući ga pravim imenom – gradilište.
Da je Srbija zaista pravna država sa vladavinom prava i podelom vlasti, Vrhovni javni tužilac bi se obratio javnosti i izneo osnovne pravce u kojima će se istraga odvijati. Za početak istrage ne bi se čekao 21 dan, što je omogućilo osumnjičenim licima da utiču na dokaze i stvaraju atmosferu svoje nevinosti različitim javno izrečenim (dez)informacijama sa najviših mesta u državi.
Tako je potpuno nenadležno lice za istragu – predsednik Republike već prvi dan saopštio da će istragu voditi novosadsko javno tužilaštvo, a ne Javno tužilaštvo za organizovani kriminal. Svaki dan smo preko javnih servisa i TV sa nacionalnom frenkvencijom slušali kako predsednik Republike iznosi najrazličitija opravdanja i relativizira ovu u istoriji Srbije nezabeležene tragediju: da nadstrešnica nije ni trebala biti renovirana, da je pala zbog starosti, da je kriva struka, utvrdiće se odgovornost ali će postupak biti dug i složen, po njegovom mišljenju za to nema krivice nadležnog ministra G.V, koji je njegov drug a on drugove ne ostavlja na cedilu itd.
Pomenuti ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koji je posle tri dana ipak odlučio da podnese ostavku, taj čin je iskoristio da javno iznese i obrazloži tezu da se za ovaj događaj i njegove tragične posledice ni on ni ministarstvo ne smatraju nimalo odgovornim.
U nedostatku javnog nastupa i produbljenijih informacija od strane tužilaštva (nije organizovana nijedna konferencija za štampu), od početka je stvarano javno mnjenje da cela istraga isključivo zavisi od onoga na šta se tužilaštvo fokusiralo – preliminarno građevinsko veštačenje. Čekao se nalaz tima veštaka po izboru dekana FTN u Novom Sadu, a potisnuti su važni aspekti istrage u ovakvom slučaju – odgovornost službenih lica i tokovi novca.
Sve su to činjenice i dokazi koji treba da rasvetle kako je uopšte došlo do toga da je dva puta svečano otvarana renovirana stanična zgrada sa najvećim ocenama modernosti i bezbednosti, prema rečima političara koji su je otvarali i držali govore tim povodom (Aleksandar Vučić i Maja Gojković), u stvarnosti, to bila neobezbeđeno gradilište na kome nema odgovornosti.
U tom kontekstu, jučerašnje objavljivanje odluke vanraspravnog krivičnog veća Višeg suda u Novom Sadu i šturo saopštenje koje je pročitala portparolka ovog suda, uz negiranje „medijskih natpisa da sud nije postupao ažurno“, izazov je da se sa stanovišta profesije i struke postave brojna pitanja.
Prvi, dobro je što je ovaj sudski organ vratio optužnicu na dopunu istrage javnom tužilaštvu, za šta se stručna javnost, pa i potpisnik ovih redova, zalagala od samog početka. Međutim, to se moralo učiniti znatno ranije.
Da li je neko od onih koji odlučuju svestan da je celokupna istraga i sačinjavanje optužnice trajalo mesec i deset dana, a da je trojici sudija sa saradnicima trebalo dva i po, odnosno tri i po meseca da zaključe da se optužnica mora vratiti na doradu, da li uopšte naslućuju nesrazmeru od tri dana od dostave odluke VJT-u da postupi po njihovoj naredbi u odnosu na vreme koje je sudskom veću trebalo da odluči i napiše obrazloženje rešenja?
Pozivanje na zakonski rok iz čl. 337 st. 1 ZKP znači da je vanpretresno veće trebalo da ispita optužnicu u roku od 15 dana od isteka roka za podnošenja odgovora na optužnicu. Taj rok za okrivljene, a svi su u pritvoru ili na meri zabrane napuštanja stana, osim okrivljenog G. V. (prema izjavi njegovog advokata sve vreme se nalazi u zemlji jer je predao pasoš), je bio osam dana od dostavljanja optužnice koju su svi trebali dobiti pre ili odmah posle Nove godine.
To znači da su svi rokovi za donošenje odluke o optužnici isticali krajem januara ili najkasnije početkom februara meseca. Kako je ovo pritvorski predmet sa više lica bila je neophodna i naročita hitnost u postupanju.
Na početku istrage na predlog VJT Viši sud u Novom Sadu određuje pritvor svim okrivljenim inženjerima po više zakonskih osnova, a osumnjičenim funkcionerima samo po osnovu uznemirenja javnosti, uz to je osumnjičenim funkcionerkama J.T. i A. D. sud pritvor zamenio merom zabrane napuštanja stana. Sud je G. V, odlučujući o žalbi njegovog branioca, omogućio odbranu sa slobode jer VJT navodno nije priložio dokaze za osnovanu sumnju. Nove činjenice i okolnosti, prema saopštenju suda, tužilac nije priložio ni povodom podizanja optužnice.
Kako i zašto se tako postupalo? Kako je moguće da za trećeokrivljenu A.D. za identičan opis izvršenja kriv. dela i dokaze ima osnovane sumnje, a za njenog naredbodavca drugookrivljenog G.V. – nema? Zar ti propusti nisu bili razlog više da tužilaštvo, ukoliko je jedinstveno i samostalno u postupanju, a očigledno nije, ceo predmet uputi Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (JTOK)?
Zbog odugovlačenja da donese ovu odluku, prvo tužilaštva, pa onda i suda, došlo je do toga da boravak u pritvoru 10 pritvorenih inženjera traje nekoliko meseci duže bez pomaka u postupku.
Čak je došlo i do kršenja pojedinih procesnih prava. Na primer, prema izjavi jednog od branilaca po žalbi na rešenje o pritvoru sud nije doneo odluku u roku od 30 dana, tako da je u tom roku doneto novo rešenje o produženju pritvora, što je prema ranijoj odluci Ustavnog suda ozbiljno kršenje prava pritvorenog lica.
VJT u Novom Sadu je, dok se čekala odluka suda koja je mogla sve to da poveže, 31.1. objavilo saopštenje da Odeljenje za suzbijanje korupcije preduzima procesne radnje u pravcu „nekog krivičnog dela sa koruptivnim elementima.“ Ubrzo se u ovaj predmet umešala Vrhovna javna tužiteljka i prebacila ga u nadležnost Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (TOK), zajedno sa postupajućim tužiocem koji je bez odgovarajućeg iskustva.
Slučaj sa cepanjem nadležnosti tužilaštva se dodatno zakomplikovao kada se krajem februara javnosti obratio glavni VJT u Beogradu Nenad Stefanović. U okviru akcije borbe protiv korupcije saslušana je S.K. menadžerka „Infrastruktura ŽS“, kao i članovi Komisije za tehnički pregled ove stanice. Istog dana je reagovalo VJT u Novom Sadu informacijom da su oni ovu krivičnu prijavu odbacili 30.12.2024, između ostalog, jer je predmetni zapisnik potpisao samo predsednik Komisije i što se on isključivo odnosi na priključenje trafostanice.
Činjenica da jedno tužilaštvo odbacuju krivičnu prijavu protiv nekih lica, a drugo za isti događaj protiv istih osumnjičenih pokreće krivični postupak i određuje zadržavanje, govori o potpunoj pometnji koja vlada tužilaštvom (ocenu dao tužilac Vrhovnog JT G. Ilić). Poslednjeg dana februara Vrhovna javna tužiteljka je donela rešenja kojim je ovlastila JTOK da preuzme postupanje od VJT u Beogradu, s tim da se spisi dostave bez odlaganja.
Ovaj nalog nije sprečio glavnog javnog tužioca VJT u Beogradu da 4.3. obavesti javnost da je podigao optužnicu protiv S.K, predsednika i člana Komisije za tehnički prijem, a „u vezi sa izvršenjem nekoliko krivičnih dela sa koruptivnim elementom, koja su imala za posledicu pad nadstrešnice na toj železničkoj stanici“.
VJT u Beogradu je uložilo prigovor na rešenje o supstituciji Vrhovnog JT nadležnoj komisiji Visokog saveta tužilaštva, koji je 4. maja ova komisija odbila (javnost ne bi bila obaveštena ni o ovoj odluci da nezavisna Anketna komisija za istraživanje odgovornosti ovim povodom o ovome nije progovorila na konferenciji za medije). Međutim, istog dana je tužilac Stefanović spornu optužnicu podneo Višem sudu u Beogradu – Odeljenje za suzbijanje korupcije, što je novi osnov za pokretanje postupka za teži disciplinski prekršaj.
Javnost nema informacije dokle se stiglo sa predistragom pred JTOK iniciranom od Odeljenja za suzbijanje korupcije VJT u Novom Sadu, ali i koji je stav ovog organa u odnosu na ceo predmet koji mu je na osnovu supstitucije 28. februara upućen od strane VJT u Beogradu, a na osnovu rešenja Vrhovne javne tužiteljke, osim da su formirali Udarnu grupu tužilaca, forenzičara i saradnika.
Kada se sagledaju celina i neuobičajeni postupci, pre svega tužilaštava u pogledu preraspodelu nadležnosti u ovom slučaju na tri različita javna tužilaštva i njihove međusobne neusaglašenost i sporenje između VJT u Beogradu i Vrhovnog JT, ali i postupanje Višeg suda u Novom Sadu, u pogledu donošenja odluka o vraćanju optužnice VJT u Novom Sadu na doradu, a nakon proteka svakog razumnog roka za potvrđivanje ili odbacivanje optužnice, ostaje da zaključimo da to sve ukazuje da postoje, osim profesionalnih, i nekih drugi razloga zbog kojih se svi ovi predmeti ne rade na način i u tempu prema kojem bi prema zakonu trebali i morali da se rade.
To sve ima veze sa prvim, a neispunjenim, zahtevom studenata u blokadi, te zahevima Skupštine advokatske komore Srbije I Građanske inicijative Pro Glas za odgovornošću vrha pravosuđa.
Autor je sudija Apelacionog suda u penziji, član nezavisne Komisije za istraživanje odgovornosti pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
