Jezik za vitlanje 1Foto: Pixabay/Sakurayim

Da li je glagol zavitlavati (se) deo uličarskog, „šatrovačkog“ saobraćanja među nama kada ga u prevreli politički kotao zavitla strana koja se malo pita, ili korektan izraz ako izađe iz usta kojima se ima bespogovorno verovati?

Posmatramo li ovu reč strogo lingvistički, pozivom na autoritet knjiga starostavnih (od pouzdanosti interneta zaziremo) nedoumice nema: glagol zavitlavati (se) i imenica zavitlavanje jesu nesporni, ravnopravni pojmovi standardnog (nekad zvanog – književnog) srpskog jezika, bez odrednica koje bi ih diskvalifikovale iz javne upotrebe.

U još nezavršenom Rečniku srpskohrvatskog književnog jezika SANU glagol zavitlavati (se) ima značenje: poigravati se, izmotavati se s nekim, obmanjivati ili zadirkivati iz obesti, šale i sl. Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika Matice srpske daje slična tumačenja (uz odrednice figurativno i razgovorno): izvrgavati podsmehu, šali, podrugivati se s kim, namerno izvrgavati neugodnostima…

„Spornog“ glagola i odgovarajuće imenice nema ni u Rečniku savremenog beogradskog žargona profesora Borisa Hlebeca, što bi trebalo da bude još jedna potvrda da u korišćenju (pogotovo svakodnevnom) ovih izraza oni koji traže dlaku u jajetu pokazuju oskudnost u visprenosti usmenog ili pismenog izražavanja. Možda bi ih (ako čitaju) trebalo uputiti na knjige više priznatih domaćih pisaca koji su se uspešno zavitlavali zavitlavanjem.

Vratimo se, pak, Rečniku profesora Hlebeca u kome se ipak pojavljuje glagol zavitlavati (se), ali samo kao prevod „šatrovačkog“ izraza zafrkavati (se). Pamćenje pisca ovih redova doseže do pedesetih godina prošlog stoleća kada je svako zafrkavanje bilo dokaz rđavog vaspitanja mladeži, te se katkad umelo kažnjavati u uljudnijim porodicama ili strožim školama.

Usudili bismo se, naposletku, da narečenu reč ocenimo kao setnu i bezazlenu uspomenu spram jednog drugog sinonima odavno usađenog u svakodnevni rečnik ne samo mlađarije, već i zrelog, ozbiljnog (našalimo se!) naraštaja. Zavitlavati (se) ili zafrkavati (se) – pokazuje i nedavno iskustvo – poistovećuje se sa prostačkim izrazom zaj….bavati (se). Želimo da verujemo da je opšta jezička oskudnost u našem društvu zavitlala prašinu spomenutu na početku.

Autor je novinar