Kad lideri beže od istine – Karni je izgovara glasno

U svetu koji se menja brže nego što politike uspevaju da ga sustignu, Mark Karni ne nudi utešne narative. On nudi smer. NJegov govor u Davosu nije bio pokušaj da se dopadne globalnoj eliti, već da je probudi – iz samozadovoljstva, iz nostalgije i iz opasne vere da se stari poredak može još jednom zakrpiti.

U Davosu se često govori o budućnosti, ali Karni se odlučio da govori o sadašnjosti. I to onoj kakva zaista jeste. O svetu u kojem su pravila postala selektivna, savezništva krhka, a tržišta glasnija od politike. NJegove reči nisu imale patinu lažne nade, već teksturu stvarnosti. To nije bio govor krize, već govor trezvenosti.

Karni pripada retkoj vrsti savremenih lidera – onih koji razumeju da se istorija ne vraća unazad. Nostalgija, ma koliko bila zavodljiva, nije strategija. Umesto obećanja o povratku izgubljenog poretka, on nudi zahtevniju viziju: prihvatanje sveta kakav jeste, kako bi se mogao menjati u pravcu kakav bi trebalo da bude.

U njegovoj dijagnozi globalnog trenutka nema dramatizacije, ali ima jasnoće. Moć bez vrednosti, upozorava, razgrađuje sve čega se dotakne; vrednosti bez strategije ostaju nemo svedočanstvo dobrih namera. Zato njegova agenda nije ni idealistička, ni cinična – već je otrežnjujuća. Zasnovana na realnosti, ali usmerena ka pravednijem ishodu.

Posebno snažna bila je njegova poruka da male i srednje države ne mogu opstati same u svetu velikih rivalstva. U vremenu u kojem se ponovo uči jezik sile, saradnja postaje jedini održivi oblik suvereniteta. Oni koji to ne razumeju, rekao je Karni, rizikuju da se probude u svetu u kojem se više ne sedi za stolom, već završava na meniju. To nije bila pretnja – već tiha konstacija.

U eri glasnih lidera i brzih rešenja, Karnijev stil deluje gotovo anahrono. On govori mirno, odmereno, bez teatralnosti. Ne pokušava da dominira prostorom – on ga osvetljava. NJegova snaga nije u sloganu, već u doslednosti; ne u obećanju, već u sposobnosti da spoji ekonomsku racionalnost sa etičkom odgovornošću.

Zato njegov govor u Davosu nije bio ni manifest, ni trenutna vest. Već podsetnik. Da svet još uvek može biti uređen – ali ne po starim obrascima. Da stabilnost bez pravde ne traje. I da je u vremenu iluzija, najradikalniji politički čin – govoriti istinu i delovati u skladu s njom.

Autor je novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.