Foto: Nova/Vladislav MitićŠanse potlačenih masa da se oslobode jarma znatno se uvećavaju ako se svetom pronese glas o njihovim mukama. Jedina nevolja je što ima mnogo nepravde po zemljinom šaru, pa pozor javnosti privlače one neuralgične tačke gde vapaji građana za pravdom i demokratijom nailaze na neuobičajeno surovu represiju. Upravo takav proces trenutno se odvija u Srbiji.
Širenje istine, bar putem elektronskih medija, pobudili su studentski pohodi u Strazbur i Brisel. Kasniji bahati potezi vlasti, sa prebijanjem i hapšenjem demonstranata, paljenjem njihove imovine, šikaniranjem i otpuštanjem s posla doveli do uznemirenja javnosti, ne samo u Evropi, već i u svetu. U poslednje vreme Srbija je postala česta tema uglednih štampanih medija sa globalnim uticajem.
Jedan od vodećih medicinskih časopisa, Lanset, koji je ušao u 203. godinu izlaženja, objavio je 14. avgusta članak pod naslovom „Srbija je u krizi“. Izbor teme ne treba da čudi, jer časopis s ponosom ističe da mu je uređivačka politika zasnovana na globalnoj jednakosti u pravu na zdravlje, brizi o klimatskim promenama i zalaganju za socijalnu pravdu.
Urednici Lanceta u autorskom članku – a oglašavanje Uredništva ima posebnu težinu – ističu da je pad nadstrešnice simbol cene koja se u ljudskim životima plaća zbog sistemske korupcije u Vučićevom autoritarnom i sve manje liberalnom režimu. Podsećaju da je samo u martu i aprilu bilo preko 3.500 protesta i okupljanja, da je reč o najmasovnijoj studentskoj mobilizaciji u Evropi još od 1968, te da je sve teže objasniti ćutnju evropskih lidera, utoliko pre što se u Srbiji osipaju tri stuba bitna za svaku zajednicu: demokratija, obrazovanje i zdravlje.
Poruka je da je Srbija na raskrsnici. Ako srpske vlasti nastave da odgovaraju represijom, a međunarodna zajednica ostane nema, erozija demokratskih ustanova, socijalnog poverenja i narodnog (javnog) zdravlja mogla bi da postane nepovratna. Jedino rešenje je u fundamentalnoj promeni političke volje u Srbiji i smislenom angažovanju međunarodne zajednice.
Samo četiri dana kasnije usledio je takođe urednički članak u uglednom Fajnenšal tajmsu pod naslovom „Vreme je da se prestane sa popuštanjem autoritarnom predsedniku Srbije“. Urednica Roula Kalaf ga je posebno preporučila kao svoje omiljeno štivo.
Autori polaze od konstatacije da se autokrate posle desetak godina vladavine suočavaju sa dilemom da li da pojačaju represiju, učvrste svoj burazerski kapitalizam i zgnječe nezavisne medije, ako su neki još uopšte preostali ili da se povinuju pozivima opozicije na reforme. Oni konstatuju da Vučić vodi lukavu politiku po principu „Dobro jutro, čaršijo, na sve četiri strane“, a da ga evropski lideri podržavaju u velikoj meri zbog litijuma.
Urednici Fajnenšal tajmsa dopuštaju da bi on još uvek mogao da smanji pritisak na nedržavne medije, otvori politički teren za opoziciju i pokrene istinski nezavisne istrage o skandalima poput kolapsa stanice u Novom Sadu, te da bi takvi potezi prekinuli dug zastoj u nastojanju Srbije da se pridruži EU. Svesni su, međutim, da to nije put kojim bi autokrata Vučić rado krenuo. Zato zaključuju da, ako mu se prepusti sloboda odlučivanja, neće biti kriv samo on, već i njegovi zapadni partneri koji okreću pogled u stranu.
Svestan uticaja Fajnenšal tajmsa na međunarodno javno mnjenje, Vučić je u svom odgovoru „Srpska vlast ostaje posvećena dijalogu“ požurio da navuče jagnjeću kožu i zavapi kako „uvek traži pregovore u dobroj veri“, ali da, navodno, nema razumevanja kod druge strane. Građani Srbije u rasejanju sa svih kontinenata, osim Antarktika, razbucali su ovu prepodobnu litaniju u pismu Fajnenšal tajmsu koje u trenutku pisanja ovog teksta još nije objavljeno, ali je dostupno na internetu.
Vučić je i britanskom Gardijanu poslao svoj odgovor na kritički intoniran prikaz situacije u Srbiji od 25. avgusta, ali je doživeo retko poniženje za jednog predsednika države. Uredništvo je 29. avgusta objavilo njegovo pismo, na nepriličnom mestu, u prilogu tog lista o savetima za domaćice, ispod slike šargarepa i drugog bilja.
Istog tog dana se u uglednom Britanskom medicinskom žurnalu pojavio članak naslovljen: „Kada studenti vode, profesori moraju da stoje uz njih u odbrani zdravlja i ljudskih prava“. Autori su dvojica studenata medicine i njihova profesorka iz Beograda, uz jednog profesora iz Londona.
Zaključak je da odgovor na represiju mora da bude kolektivan i hrabar, da stanje u Srbiji zahteva solidarnost mimo i preko međudržavnih i međudisciplinarnih ograničenja, da međunarodna akademska zajednica mora da shvati da napad na demokratiju bilo gde ugrožava učenjaštvo i zdravlje u globalnim razmerama, te da univerziteti moraju da aktivno brane istraživanja i građansku odgovornost.
Pred ovako razornim razgolićavanjem svog manipulativnog vladanja Vučić je bespomoćan. On može da obmanjuje svoje zabludele građane, prethodno lišene informacija, kao što su to činili njegovi prethodnici u mračnim periodima istorije. Međutim, nema opijata kojima bi omađijao prosečnog Amerikanca, Britanca ili Šveđanina. A, ti anonimni pojedinci, kao moćna glasačka mašina, odlučuju da li će i koliko Fon der Lajen, Makron ili Šolc ostati na vlasti.
Samo naivčine veruju da lideri slobodnog sveta nemaju prave informacije o Vučićevim nepočinstvima. Odabrali su ga upravo zbog njegove prljave biografije i podložnosti ucenama. On im poslušno isporučuje sve što traže, spreman da od Srbije napravi kloaku Evrope. Međutim, kada se Gardijan raspiše o autokrati sa malignim uticajem na zapadni Balkan, lideri slobodnog sveta moraju da se trgnu zbog efekta tih reči na sopstvenu izbornu bazu. Ne vodi se ljubav sa kužnim partnerom!
Autor je profesor Medicinskog fakulteta UB u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
