Kad se u Makarskoj peva Đurđevdan: Dnevnik Tijane Perić Diligenski

Mostarske kiše, iako su ove godine navršile 60 godina i dalje ne gube na aktuelnosti. Pored ovog jubileja, na današnji dan se navršava i 30 godina od zločina u Srebrenici. Mostarci već tradicionalno odaju počast žrtvama, skokom sa Starog mosta, bez aplauza raje. Ratne rane još uvek nisu zacelile u Mostaru, koji je duboko podeljen na istočni i zapadni deo, na razmeđu Orijenta i Evrope. U njemu ne postoji zid kao u Berlinu ali su mentalne ograde između muslimana i katolika teško savladive. U razgovoru sa stanovnicima grada saznala sam da mnogi Hrvati nisu prešli na drugu stranu grada i da nikada nisu videli Stari most. Grad poznat po mostovima, andrićevskim čudima arhitekture, koji bi trebalo da spajaju ljude, na ovom mestu ih dodatno razdvajaju, praveći nepremostivu distancu između nas i njih, ovih i onih. HDZ dominira u gradu i favorizuje hrvatski deo, koji se stalno čisti dok se u muslimanskom delu đubre retko odnosi. Mostarci pažljivo prate političke i društvene prilike u Srbiji, diveći se našim studentima i žaleći što oni nemaju takvu društvenu avangardu.

Subota, 12.7.

Petrovdan provodim na Makarskoj rivijeri, jednoj od najlepših evropskih morskih geografija, koju zapljuskuju valovi Jadrana, dok se nalazi u naručju masivnog i krševitog Biokova. Danima je duvala bura i rashladila je more te je bio izazov da se uđe u hladniju vodu. Poseban podvig predstavljalo je pešačenje do plaže Nugal, koja je deklarisana kao jedna od najlepših FKK plaža u Evropi, iako na njoj nije bilo nijednog kupača kao od majke rođenog. Plaža je divlja, okružena dinarskim kršom, sa prozirnom hladnijom vodom i četinarima koji prave prirodan hlad. Pored neprestanog zvuka zrikavaca koji su glasnici divljine, svakog trenutka sam očekivala da će da se pojavi poskok. Uveče sam prošetala rivom i uvidela da je u Makarskoj bratstvo i jedinstvo u punom jeku i da glavni muzički repertoar čine pesme Tome Zdravkovića, Dina Merlina i Olivera Dragojevića. Da mi je neko pričao da se u centru Makarske peva Đurđevdan, ne bih mu verovala. Sumnjam da pevači i auditorijum znaju da je Đurđevdan nastao u vozu na putu za ozloglašeni logor Jasenovac. Ovde se pevaju komšijske pesme i važe stihovi „pjevat ćemo šta nam srce zna“. Dok narod peva, Plenković na Dubrovnik forumu apeluje da se izbegne carinski rat između SAD i EU. Donosioci političkih odluka sve glasnije zastupaju stav da Mediteran mora da otvori vrata ka Indo-Pacifiku.

Nedelja, 13.7.

Pijem kafu i čitam Jutarnji list u Podgori, kolevci partizanske ratne mornarice. Jutarnji navodi da je 16 hrvatskih zastupnika dokoličara osnovalo svoju košarkašku reprezentaciju i da su u zgradi Sabora održali osnivačku skupštinu. Hrvatski tribuni su u toku ove godine imali samo 78 radnih dana provedenih na plenarnim sednicima. Od silnog rada, odlučili su da se relaksiraju košarkom i da promovišu zajedništvo, sport i humanost. NJihove srpske kolege, u vremenu teške institucionalne, društvene i političke krize, radili su znatno manje, a nisu se pretrgli ni od tabananja po Srbiji. U razgovoru sa meštanima, zaključujem da su informisani o građanskim protestima u Srbiji i da pokazuju dubok naklon prema studentskom pokretu, a naročito prema njihovoj antikorupcijskoj borbi. Srpski studenti su podigli lestvicu i u Hrvatskoj, jedinoj postjugoslovenskoj državi koja je procesuirala i osudila zbog korupcije prvog čoveka Vlade. Sanaderizacija je za sada nedosanjani srpski san, od kog jedino studentski pokret može da napravi javu. Konobarica u kafiću veli da hrvatski studenti idu na koncert Thompsona, dok se srpski bore za normalnije i pravednije društvo. Najbolji naš brend je naša omladina, koja je rasanila pleme koje je spavalo snom mrtvijem i koje ide danas u ofanzivu na Užice.

Ponedeljak, 14.7.

Dan započinjem u Tučepima, kupanjem u providnoj vodi nastanjenoj morskim ježevima. Ježevi su najveći higijeničari, nepogrešivo biraju najčistija staništa. Plivajući razmišljam o događajima u Srbiji, koji sustižu jedan drugog, pa ne stižem ni da ih dobrano analiziram. Za razliku od našeg brzog filma, u Hrvatskoj gotovo da nema dešavanja. Pored pronađenih ostataka broda u blizini Visa, glavna tema u Dalmaciji su pedofili predatori, mahom stranci starije dobi, koji na plažama decu tajno snimaju kamerama sakrivenim u hemijske olovke, ključeve i naočare. Ova patologija me posebno brine kao roditelja, pa sam na dodatnom oprezu. Veče provodim na ribarskoj večeri, klasičnoj dalmatinskoj fešti, na kojoj se vuče kanap između suparničkih tabora, a glavni ulog je pršut. Pevaju se dalmatinske pesme i evergrin hitovi, peče riba, pale baklje i peku fritule (uštipci). Od dalmatinske omladine sam očekivala da će prirediti bolji spektakl skakanja u more sa visine, u najmanju ruku nešto poput skokova u Neretvu sa Starog mosta. Iskustvo je pokazalo da more nikad nije bilo garant uspeha u vaterpolu, pa ni u skokovima.

Utorak, 15.7.

Ako postoji raj na zemlji, onda je on u Brelama. Zaštitni znak Brela je plaža Punta rata, koja je proglašena jednom od 10 najlepših svetskih plaža i stoji rame uz rame sa maldivskim plažama i čuvenom Kopakabanom. U zaštićeno područje spada stena Kamen Brela, ispred koje se fotografišu svi posetioci. Najčešće čujem Bosance, potom Nemce, Poljake i Slovake. Makarani se žale na lošu sezonu iako vrvi od ljudi. Ove godine inspekcija postupa kao inkvizicija pa se ugostitelji vode mišlju da štrajkuju jedan dan kako bi turistima skrenuli pažnju na uslove u kojima rade. Prava adresa za žalbe, Plenković i Milanović, više bistre evropske teme. Premijer je tek danas spoznao „komunikacijske i sadržajne kvalitete“ nove ministarke za regionalni razvoj, ali još uvek nije uspeo da pronađe ništa sporno u Bojnoj Čavoglave. Predsednik sklon evroskepticizmu i originalnosti po svaku cenu „neće više da žali neku zemlju zato što nije u Uniji“.

Sreda, 16.7.

Uživanje u lepoti maslinjaka i šljunkovitim uvalama Živogošća, povremeno prekidam čitanjem portala kako bih bila u toku sa burnim zbivanjima u nas. Dok se u Srbiji vode dogovori oko toga da bi trebalo da se dogovore, u Hrvatskoj se od ranog jutra vodi antikorupcijska čistka u zdravstvenom sistemu. USKOK podiže optužnicu protiv bivšeg ministra zdravlja, Vilija Beroša i sedmoro lica zbog korupcije u procesu nabavke medicinske opreme. Država je u ovom slučaju oštećena za 740.000 evra, što je sitniš u odnosu na razmere korupcije u Srbiji. Beroš je primio 75.000 evra mita, što bi se u Srbiji smatralo bakšišom i kraduckanjem. Možda nemamo uskoke ali imamo hajduke koji su već podigli antikorupcijsku svest nacije. Građani bi trebalo da se odmetnu u hajdučiju i daju svoj doprinos u suzbijanju političke korupcije.

Četvrtak, 17.7.

Danas je na repertoaru Baška Voda, još jedan prirodni biser dalmatinske obale. Pored božanstvenih četinara načičkanih šišarkama i tirkiznog mora, mesto obiluje crkvama. Ugostitelji tvrde da je Baška najposećenije mesto na Makarskoj rivijeri, u šta sam se uverila. Odavde vuče poreklo Ivo Josipović, a Baška Voda tradicionalno glasa za SDP. Zanimljivo je da ga je ovde pobedila Kolinda, što ide u prilog tezi da niko nije prorok u svom selu. Baškovodani su kao i Makarani, mekši Dalmoši, ograđuju se od Thompsonovog lika i dela. Da je Bajaga odlučio da umesto u Solinu nastupa u ovom delu Dalmacije, verujem da mu koncert ne bi bio otkazan.

Autorka je viša naučna saradnica i narodna poslanica Skupštine Srbije u ostavci

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.