Kad Vesić nije kriv jer je tako rekao Vučić

Urušavanje nadstrešnice renovirane Železničke stanice u Novom Sadu od čega je stradalo 17 ljudi, (ponovo) je razotkrilo duboku krizu države i društva u Srbiji. Neobjektivnost vrha vlasti u pristupu ovoj nezabeleženoj tragediji i utvrđivanju odgovornosti njenih funkcionera, doveli su krajem 2024. i tokom 2025. do masovne i dugotrajne pobune građana, predvođenih studentima, ali i do samoorganizovanja struke.

Disciplinovanje, represija, zastrašivanje, besomučna medijska propaganda, čak i manipulacija da je režim u liku predsednika Republike navodno spreman da ispuni postavljene zahteve, nisu ugušile ni umanjili pobunu. Aleksandru Vučiću je odmah odgovoreno „Nisi nadležan!“ Zloupotrebljavajući funkciju predsednika Republike i predvodeći stranačku listu i kampanju na svim izborima, on je sve vreme u sukobu interesa, pri čemu brutalno diskvalifikuje sve one koje smatra za političke protivnike, rečima: izdajnik, strani plaćenik, ustaša, blokader…

Javna tužilaštva, a posebno TOK, su izložena velikom pritisku režima i njihovih medija kada počnu da rade svoj posao prema funkcionerima kao u slučajevima „Nadstrešnica“ i „Generalštab“. Već u januaru i sudstvo će, poput advokature i tužilaštva u izboru najviših organa krajem prošle godine, biti izloženo sličnom pritisku. Uz najavu problematičnih izmena sudskih zakona, za 28.1. su zakazani izbori za pet novih članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija.

Pre toga očekuje se odluka dežurnog krivičnog veća Apelacionog suda u Novom Sadu po žalbi VJT u Novom Sadu o odluci vanraspravnog veća Višeg suda u Novom Sadu da obustavi krivični postupak u slučaju „Nadstrešnica“ protiv tri prvookrivljena državna funkcionera J. Tanasaković, G. Vesića i A. Dimoski. Viši sud u Novom Sadu obustavlja i krivični postupak za tri okrivljena inženjera: M.S, M. G. i D.T, zbog istovrsnog teškog krivičnog dela protiv opšte sigurnosti i dr. Postupak bi trebao da se nastavi isključivo protiv bivšeg direktora AD „Infrastruktura ŽS“ N. Šurlana i šest inženjera.

Nova, nezabeležena blamaža pravosuđa. Još jedno ponižavanje i ruganje porodicama žrtava. Bivši ministar Vesić ne samo da faktički nije bio ni dan u pravom pritvoru, nego od početka za vanraspravno sudsko veće nije „opravdano sumnjiv“, iako je to sve vreme bila njegova v.f. pomoćnica. Kako je to bilo moguće kada su u prvoj optužnici imali identičnu optužbu i dokaze!? Možda zbog toga što je predsednik Republike izjavio da okr. Vesić nije kriv, da je njegov prijatelj i da je za sve kriva struka?

U međuvremenu, dok se tri i po meseca čekalo prvo rešenje Višeg suda o optužnici (zakonski rok je osam dana za prigovor okrivljenih i 15 dana za odluku suda) u okviru kampanje (nenadležnog!) predsednika Srbije, koji sve vreme svojim izjavama i ocenama o postupku vrši nedozvoljeni uticaj na pravosuđe, postoji i pokušaja da sud u Beogradu preuzme novosadsku nadležnost. U februaru 2025. presednik Srbije pokrenuo je kampanju borbe protiv korupcije, a VJT u Beogradu istragu protiv glavne menadžerke JP „Infrastruktura ŽS“ zbog zloupotrebe službenog položaja i još dva člana komisije za prijem trafo-stanice. To je bio novi dokaz haotičnog stanja u tužilaštvu, jer je identičnu prijavu krajem 2024. odbacilo VJT u Novom Sadu.

Iako je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo ovo rešenje i VJT u Beogradu se odreklo nadležnosti na račun TOK-a, Viši sud je nedavno ponovo potvrdio ovu spornu optužnicu. To je učinjeno iako je poznato da je TOK 1. avgusta doneo naredbu o sprovođenju finansijske istrage protiv 14 lica, među kojima su uz bivše ministre Momirovića i Vesića i njihova pomoćnica Dimoski, menadžerka Katanić i dr, zbog sumnje da su u toku projekta modernizacije pruge N. Sad – državna granica uključujući i Železničku stanicu u Novom Sadu, oštetili državni budžet za iznos koji u tom trenutku iznosi 115 miliona dolara.

Za takvo (ne)postupanje, s obzirom da javno tužilaštvo prema našem Ustavu funkcioniše kao jedinstven i samostalan organ, a na načelima hijerarhije i subordinacije gde su moguća i obavezna uputstva u konkretnom predmetu, odgovornost snose svi glavni i postupajući tužioci u lancu odgovornosti, počev od Zagorke Dolovac i Nenada Stefanovića.

Ukoliko odluka Višeg suda u Novom Sadu postane pravnosnažna više se nikad protiv imenovanih okrivljenih neće moći voditi krivični postupak za ovo krivično delo. U saopštenju suda ovim povodom boldovano je: „Zajedničko gotovo svim odgovorima na optužnicu je da je tužilaštvo samo tehnički sprovelo dopunu istrage, prikupljajući dokaze i ispitujući svedoke i veštake na koje im je sud u naredbi za dopunu postupka ukazao, kao i na okolnosti na koje mu je sud u tom rešenju ukazao, bez da je nakon toga analizirao rezultate dobijene u dopuni istrage i primenilo to u novoj optužnici.“

Sve ono što sud naglašeno i donekle osnovano prebacuje VJT u Novom Sadu, jednako se može odnositi i na njegov pristup ovom slučaju. Prvo, ukoliko je uopšte tačna ocena iz prigovora branilaca okrivljenih, koju sud ističe i na koju se poziva, zbog čega nije zahtevao novu dopunu istrage sa jasnim nalozima?

Tu ne pomaže navodni teoretski, a očigledno selektivan i subjektivan pristup analizi krivičnog dela i dokaza koje je priložilo tužilaštvo. Jednostavno, vanraspravno veće nije ovlašćeno da ceni dokaze i donosi konačne odluke u postupku. Poput onog da li se zakoni, propisi i radnje na koje se poziva tužilaštvo prekršeni ili ih se nisu pridržavali okrivljeni funkcioneri, mogu smatrati propisima koji se odnose na „mere zaštitu“ ili ne.

U ovom saopštenju se, a povodom odluke o da nema mesta optužbi za okr. M.S, M.G. i D.T, navodi „nakon iscrpne analize sadržine prikupljenih dokaza sud je našao da iz istih proizlazi: – da je prvi i najvažniji faktor po intenzitetu uticaja za pad nadstrešnice korozija kablova za prednaprezanje unutar zatege, odnosno da je usled dotrajalosti žica smanjena njihova nosivost i doktilnost i da je to primarni uzrok“. Istovremeno, u delu u kome sud nalazi da ima dovoljno dokaza za opravdanu sumnju protiv okrivljenih za koje optužnicu potvrđuje, se, između ostalog, navodi: „da je stanje konstrukcije trebalo utvrditi pre izvođenja radova što bi u potpunosti sprečilo pad nadstrešnice“.

Da li su odgovorni svi oni koji su omogućili, s jedne strane, otvaranje navodno potpuno bezbednog objekta, a s druge nastavak rada investitora na ovom potpuno neobezbeđenom gradilištu, bez prijave radova i upotrebne dozvole, posle svestrane javne rasprave – konačne odgovore u presudi, a ne u rešenju, treba da da nadležni sud. Zašto bi bilo ko u lancu nadležnosti i odgovornosti bio pošteđen javnog kontradiktornog sudskog postupka?

Sud u predmetnom saopštenju više puta naglašava da državni funkcioneri ne odlučuju „o merama zaštite“, pri čemu previđa da se kaznom za ovo delo može kazniti i lice koje uopšte ne postupa po propisima. Prema krivičnoj teoriji i praksi teško delo protiv opšte sigurnosti spada u dela kvalifikovana težom posledicom, gde se krivica učinioca može pripisati nehatu, pa je to pitanje koje je podložno promeni i raspravi na suđenju, a ukoliko je potrebno i izloži veštačenju.

Takođe, ako bi sud dozvolio suđenje protiv okrivljenih funkcionera, javno bi se razotkrili njihovi bitno različiti iskazi. Prvookrivljena Tanasković je u svojoj odbrani ukazala i priložila dokaz da je okr. Vesić u ovom poslu imao i veće ovlašćenja od uobičajenih za ministra i u odnosu na „Infrastrukturu ŽS“, a koja mu je dao A. Vučić.

Očigledno je da je vanraspravni sud u ovoj fazi postupka prekoračio granice svojih ovlašćenja jer se upustio u ocenu dokaza i subjektivno se izjasnio o odgovornosti pojedinih okrivljenih.

Generalno, ova sudska odluka je novi opasni sudski presedan, kao što su to i odluke predsednika Republike da u netransparentnom postupku pomiluje učinioce teških krivičnih dela zbog kojih je premijer Vučević podneo ostavku. Naime, do sada su u sudskoj praksi izuzetno retki bili slučajevi da sud odbaci optužnicu ili njene delove, tim pre što se to čini u predmetu koji je državni i izazvao je stravične posledice, ogroman interes i pažnju javnosti, masovne proteste nezadovoljnih građana i studenata koji duže od godinu dana zahtevaju odgovornost. Uobičajena sudska praksa je do sada bila potpuno suprotna – da se ovakvi predmeti sa mnoštvom dokaza posle istrage puste na suđenje.

Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.