Kako će se ovo završiti?

Nedostaje suština, esencija onog suptilnog fluida koji nas preplavi iznutra i izazove buru. Tada se sve pokrene, uzdrhti, zatreperi srce, prekine se dah, nahrupi, istovremeno snaga i slabost, nadraste se realnost i ta čudna mešavina nas poništi i iznova podigne svešću da smo jedinstveni, neponovljivi i sveopšte prisutni.

Nepravda, učinjena od pojedinca ili državnog i društvenog sistema je instanca koja izaziva snažne, opterećujuće emocije. Uslovljava teško osećanje bespomoćnosti, gneva i, nekad, poniženja. Mi se, decenijama, u Srbiji suočavamo sa nepravdom koju su nametnuli vlastodršci, uskraćujući većini prava na slobodno izražavanje mišljenja i delanja u skladu sa stečenim znanjem i veštinama. Nepravda je dovela do nejednakosti, diskriminacije i zloupotrebe moći. Poništene su moralne i etičke norme i zavladao je teror manjine nad većinom. Suspendovani su zakoni i pravila po kojima su organizovane savremene ljudske zajednice, zbog čega se zbio niz zločina i izgubljeni mnogi životi.

Godinu dana je prošlo od ubistva šesnaestoro ljudi koji su nastradali ispod nastrešnice novosadske železničke stanice. Hiljade nas, na godišnjicu tog strahotnog događaja, došlo je iz svih krajeva Srbije da oda poštu stradalima i da zajedništvom potvrdi odluku da više ne sme da se podnose nastojanja vlastodržaca da nas ponište kao ljude i pretvore u podanike. Plimu osećanja empatije, solidarnosti i podrške podigla je Dijana Hrka, majka mladića, ubijenog tog kobnog 1. novembra.

Najstrašniju duševnu bol, koju čovek može da podnese, preobratila je u otpor tiraniji i krenula u borbu da se, za smrt njenog sina i ostalih poginulih, pronađu krivci. Dostojanstveno noseći tešku bol, pešačila je sa studentima, podržavala njihove zahteve, razgovarala sa drugima i ukazivala na narastajuće zlo. Nije dozvolila da je uništi patnja zbog gubitka deteta, već je sa nepokolebljivom verom u probuđenu i pobunjenu mladost, krenula u potragu za pravdom, kao simbolom nove pobede nad uznapredovalim besmislom. Sopstvene duševne rane, koje nikad neće zaceliti, prekrila je brigom za budućnost svih mladih. Prenosila je poruku da pravo na život, koje je oduzeto njenom sinu i drugim stradalima, mora da postane sveto pravilo, najviše rangirano i čuvano.

Majka, koja je darovala život, koji je surovo prekinut na njegovom početku, izdigla se iznad svake običnosti, trivijalnih problema i teskoba, i pokrenula osećanja pripadnosti i empatije uz nepristajanje na gubitak ljudskosti. U razorenom društvu bez pravila i smisla, ona je postala institucija, koja podstiče na otpor, i budi nadu u uspeh pobune. Postala je personifikacija svih roditelja, koji su zbog nefunkcionisanja države, izgubili decu.

Odluka da stupi u štrajk glađu do ispunjenja zahteva da se kazne odgovorni za ubistva i raspišu izbori, uznemirila je sve nas, koji imamo iste zahteve, ali i one koji zločin pokušavaju da prikriju manipulacijama, spinovima, lažima i proizvodnjom novih afera. Stojeći kraj njenog šatora, sa zebnjom razmišljamo o ishodu opasne odluke. Podržavamo je, znajući da naša podrška označava saglasnost da se izloži ozbiljnom narušavanju zdravlja i života. Stojimo po nekoliko sati skandirajući njeno ime, dok ona ostaje u hladnim novembarskim noćima sa teškim duševnim ranama, iscrpljena od hladnoće i nedostatka hrane.

Odlazimo sa obećanjem da ćemo ponovo doći, do tog strašnog mesta na kome se u njenoj nesreći sabila i nesreća svih nas, zbog strahota koje nam se događaju ali i zbog osećanja bespomoćnosti, uslovljenog pitanjem: „Kako će se sve ovo završiti“?
Na prostoru između zdanja Skupštine i Predsedništva odslikana je sva patologija našeg rasturenog društva. U jednom uglu Dijana Hrka kao simbol stradanja i otpora. Naspram nje, i ljudi koji je podržavaju, stoji kordon policajaca. Iza njih beli šatori u kojima su bića, koja po fizičkim karakteristikama podsećaju na ljude.

Ona su programirana za podlosti, pakosti i zločinačke postupke. Ne misle, ne osećaju, ne anticipiraju. Izvršavaju naređenja i zadovoljavaju fiziološke potrebe. Njihovo postojanje u ovom rezervatu ima i jednu podsticajnu ulogu. Jača odlučnost da se borimo za državu u kojoj nikada ne sme da se dogodi da se urođeni ili stečeni poremećaji ličnosti kod nekih osoba, zloupotrebe, kako bi se premetnuli u bića koja vređaju ljudskost.

Autorka je lekarka iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.