Kako je Vučić postao „duboka država“?

“Duboku državu” je u javnost na velika vrata vratio američki predsednik Donald Tramp, tvrdnjom da ga “duboka država” opstruiše i blokira. U stvari, državne institucije i službenici su samo primenjivali postojeće zakone. Zato je u Srbiji prva i jedina reforma koju svaka vlast uvek radi – izmena zakona. Sve ostalo je zauvek isto, jer je glavni cilj tih izmena primena zakona u interesu male grupe ljudi koji žele da se preko poslova sa državom obogate zbog bliskosti sa predsednikom, premijerom, ministrima ili vladajućim strankama. Tako svaka vlast pravi svoje tajkune, pa i ova naprednjačka.

Pojam duboke države se vezuje za različite političke događaje: od ubistva američkog predsednika Džona Kenedija, otmice i ubistva Ivana Stambolića, ubistva Slavka Ćuruvije, atentata na Zorana Đinđića, dva pokušaja atentata na Vuka Draškovića… U svakom od pomenutih slučajeva ljudi iz državnog aparata, uglavnom političko-bezbednosno-kriminalnog, imali su veze sa tim slučajevima, a to je i dokazano tokom sudskih procesa.

Uglavnom se sve te ideje o globalnoj, svetskoj zaveri Zapada protiv Srbije i srpskog naroda svode na to da nam nisu zaboravili pobede iz Prvog i Drugog svetskog rata, Titovo pravljenje kontrateže Zapadu i Istoku kroz Pokret nesvrstanih, neposlušnost tokom Balkanskih ratova, ali i navodno nepristajanje da postanemo evropska deponija otpada, migranata, polovnih kola i svega ostalog, pa do najfantastičnijih i najbesmislenijih ideja i teorija kojih možete da se setite u disciplini – bezobalno lupetanje. Što bi moja baba rekla: lupiš i ostaneš živ!

Dosta tih teorija zavere bazirano je na knjigama pokojne profesorke Pravnog fakulteta Smilje Avramov i njenim analizama sastanaka Bilderberg grupe, redovnim godišnjim sastancima grupe ekonomski najmoćnijih predsednika i premijera zemalja sveta (uglavnom sa Zapada) i najbogatijih svetskih biznismena i najuticajnijih ljudi. Na nekim od tih panela učestvovala je i tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić (2018. godine), dok je predsednik Srbije redovan na sastancima najmoćnijih ljudi sveta na ekonomskom samitu u Davosu.

Naravno, svoj uticaj na plasiranje najsumanutijih teorija zavere i potpuno nerealno gledanje na stvarnost, naročito na međunarodne odnose, položaj Srbije u svetu, ali i navodni uticaj stranih država na društveno-političke događaje u našoj zemlji, imaju režimski tabloidi i televizije. U tome im predsednik Srbije, kao najistaknutija medijska figura, najviše i pomaže – pravdajući se da nešto nije urađeno po zakonu baš “dubokom državom” i sveopštom svetskom zaverom protiv Srbije i srpskog naroda. Tako predsednik svesno manipuliše osećajem ugroženosti kod građana, stvarajući svakodnevni nenormalan psihološki pritisak i okrivljujući nevidljive sile (ovaj put su izgovor studentski protesti koje vodi neko nevidljiv iz inostranstva) za svoje lične neuspehe, odnosno potpuni krah ekonomske politike. Nema veze što se predsednik sa onima koji svakodnevno “rade o glavi” Srbiji sreće i po nekoliko puta godišnje i svaki put im se beskrajno zahvaljuje na velikoj pomoći Srbiji i srpskom narodu.

Ipak, ovo je propagandno delovanje predsednika. Još je opasnije ono što radi sa pozicije predsednika, a to je razgradnja i blokada državnih institucija, odnosno nezakonito i neustavno preuzimanje njihovih nadležnosti. U suštini, Vučić sprovodi u delo komunističku utopiju o odumiranju države, tako što on postaje država, odnosno, on predstavlja sve državne organe – i policiju, i tužilaštvo, i sud, i guvernera, i Narodnu banku, i premijera, i ministra, i vladu, i advokata, i piromana, i vatrogasca, i inženjera, i pilota, i lekara, i pekara… Jedino nije apotekar.

Tako je paradoksalno Vučić u stvari postao “duboka država”. Institucija koja potkopava državu sa državne pozicije (predsednik Republike) na koju je izabran da bi radio u interesu države i naroda. On sa pozicije predsednika Srbije zapravo sve vreme radi na razgradnji institucionalnog poretka Republike Srbije, autoriteta državnih institucija, prvenstveno Vlade Srbije, ali i na potpunoj institucionalnoj blokadi svih drugih organa koji čine državu – Ustavni sud, sudstvo, tužilaštvo, ministarstva, policija, vojska, Vlada… Uspeo je predsednik da temeljno obori srpsku državu na kolena, sa sve državnim aparatom – sve tamo negde do Karađorđevog ustanka protiv Turaka i začetaka samostalne Srbije 1804. godine. Šta mu teško! A sve sa jednim ciljem – da izgradi sopstveni kult ličnosti veći od Titovog i Staljinovog zajedno. A to nije baš tako jednostavan i lagan poduhvat. Ali kada imate na raspolaganju ceo državni aparat, plus ceo propagandni aparat 24/7 (u šta računamo i RTS, koji se već skoro 30 godina pravi mrtav na sve društvene promene u Srbiji), jasno je zašto je proces sada već vidljive pobune protiv Vučićevog režima zasnovanog na korupciji i sistematskoj (zakonskoj) pljački sopstvene države i naroda tako dugo potrajao.

Vlast je proteklih godina stvorila čitavu mrežu nevladinih organizacija, poznatu i kao GONGO (vladine nevladine organizacije), ali i medija, pa je tako Telekom Srbija, kao državna kompanija, osnovao i finansira čak 20 televizija. Tako je režim izigrao zakonske odredbe da država ne može da bude osnivač i vlasnik medija. Pogađate – te televizije se isključivo bave režimskom propagandom. Horde nazovi analitičara iz novoosnovanih centara za društvenu manipulaciju, koji nemaju svoje mišljenje, ali papagajski ponavljaju ono što predsednik govori, troše sate nacionalnog resursa na televizijama ubeđujući nas da je crno u stvari belo i da više verujemo Vučiću nego sebi i onome što vidimo. Pošto ni to nije dovoljno, napraviće Vučić i paralelnu advokatsku komoru, sudijska i tužilačka udruženja, medijska udruženja, sportske saveze… Uskoro će da pravi i paralelne građevinske komore, lekarske komore, pa i paralelnu Srpsku akademiju nauka i umetnosti, jer se ova otela kontroli. Baš kao što je sindikalno organizovanje potkupljenim sindikalnim čelnicima sveo na najobičnije sindikalne krpe, koji o pravima radnika znaju samo da su čuli da postoje. Samo ne u Srbiji. Ma, napraviće Vučić i drugi narod, jer ovaj više ništa ne valja – što bi rekao kralj Ibi!

Uporedo se vodi sistematski medijski progon svih kritičara vlasti (sećamo se spotova protiv Olivera Ivanovića, Jova Bakića, Đilasa, Marinike Tepić…). Naravno, istaknutu ulogu u tome imaju televizije sa nacionalnom frekvencijom – Pink, Hepi, Prva, B92, kao i pornografski TV i tabloid Informer sa svojim sestrinskim propagandnim tabloidima: Srpskim telegrafom, Večernjim novostima, Blicom, Politikom… RTS ima posebnu ulogu apsolutnog ignorisanja stvarnosti u Srbiji već godinama i lepo se uklapa u ovu ekipu – takoreći, pripada toj paralelnoj stvarnosti. Recimo, koliko se “javni servis” bavi bitnim pitanjima, najbolje pokazuje to što je emisiju o dešavanjima oko izbora članova REM-a stavio u jutarnji program u 6.30 – baš kad niko ni ne gleda televiziju! To se zove fina i vrlo svesna manipulacija, jer će oni to posle u izveštaju da prikažu kao da su se bavili tom temom, samo ne i u kom terminu.

Da ništa nije rađeno nesvesno pokazuje i izbor gostiju (uglavnom istomišljenici jedne strane koja zastupa isključivo režim), zatim nepostojanje opozicije ili bilo kakvih kritičkih glasova na javnom servisu, ali i jedna fina manipulacija – da se kritički mediji kao što su Danas, Nova ili Radar uopšte ni ne pominju u jutarnjem prelistavanju štampe, a kamoli da neko od njihovih novinara ili urednika bude pozvan u emisiju u udarnom terminu. Da se ne govori o tome da intervjui koje rade novinari sa državnim funkcionerima liče, najblaže rečeno, na propagandni bilten, u kojem se ne postavlja nijedno suštinsko pitanje o životu građana. Sve je sjajno u Srbiji i nema nikakvih problema – kako vam nije jasno?!

Jagoda na torti ovakvog propagandnog programa RTS-a bila je emisija tokom studentsko-građanskih protesta, kada su, pošto očigledno nisu imali ništa pametnije, jedno 3,5 sata jutarnjeg programa posvetili temi za prvi razred osnovne škole – prvi dan proleća u Srbiji! Verovali ili ne. I onda su usledila beskrajna uključenja dopisnika iz cele Srbije sa samo jednom temom – da li je proleće tog jutra stiglo u njihov grad. I verovali ili ne – proleće je stvarno doprlo i do najudaljenijih kutaka Srbije!

Uostalom, ako pogledate izbor tema RTS-ovih dopisnika iz gradova Srbije, jasno je da je uređivačka politika tog “medija” koji se predstavlja kao javni servis – u stvari anestezija građana Srbije i skrivanje bitnih događaja od javnosti. Tako su ignorisali većinu važnih dešavanja u Srbiji. Sreća pa postoji internet. O tome da objave komentar, ali ne i vest o događaju – ne vredi ni trošiti reči, jer nije jasno šta se demantuje. Sećamo se i kako je profesor Pavlović, dekan FDU, pročitao demanti koji RTS nije hteo da objavi, iako je po Zakonu o javnom informisanju i Zakonu o javnim medijskim servisima bio obavezan. O slučaju sa Ivicom Dačićem i novinarkom iz „pomeni Đilasa“ situacije ne treba ni trošiti reči. Ovakav RTS nije ništa drugo do velika režimska propagandna mašinerija. Najgore od svega je što milioni odraslih stanovnika Srbije plaćaju milione evra mesečno ovom takozvanom mediju da ih obmanjuje i sistematski dezinformiše.

I tu opet dolazimo do neprikosnovenog vođe naprednjaka, ali i jedne sjajne američke animirane serije, koja se zove Inside Job (Unutrašnji poslovi). Snimljene su samo dve sezone. Suština je u tome da u Vašingtonu postoji posebno odeljenje koje se za “duboku državu” bavi proizvodnjom lažnih informacija i teorija zavere – kompanija Cognito Inc, odnosno suprotno od Incognito. Vodi je tajna svetska vlada iluminata, čovek-delfin bivši vojni general, psihoaktivna pečurka… Oni izmišljaju i kontrolišu svaku teoriju zavere u svetu, toliko da čak menjaju predsednika SAD robotom koji uspeva da se otrgne kontroli. Zar i dalje ne verujete da tako nešto postoji?

Praktično, ono što rade je proizvodnja paralelne stvarnosti, lažne slike stvarnosti. Upravo sve ono što već 12 godina lider SNS radi preko svojih propagandnih medija – plus RTS. Ukratko, Vučić i njegov tabloidni režim namerno banalizuju život u Srbiji da bi je što više opljačkali, a sve pod izgovorom da to čine za napredak države. Pogledajte samo brojne nameštene tendere državnih institucija, ili više od 200 navodnih građevinskih firmi – podizvođača koji rade na najvećim infrastrukturnim projektima, samo na deonici železničke pruge Beograd–Subotica–Budimpešta. Da li sve te firme zaista postoje, ili su smišljene da bi izvlačile velike količine novca iz državnog budžeta, odnosno da bi uz pomoć naprednjačkog državnog vrha legalno pljačkale Republiku Srbiju?

Kada je tužilaštvo otvorilo slučaj, predsednik je specijalnog tužioca za organizovani kriminal optužio da je strani špijun i da radi protiv države. Samo još vanzemaljci nisu pomenuti – pored duboke države, naravno. A sve pod Orvelovim geslom: rat je mir, poraz je pobeda, gubitak je dobitak. Ali biće i vanzemaljaca, ne brinite!

Naravno, Ustavni sud, republička tužiteljka, republički pravobranilac… očigledno su u paničnom strahu od predsednika i ne usuđuju se ni da prstom mrdnu. Toliko o tome da državni aparat funkcioniše.

Za to vreme, Srbija se opasno približila fašističkom modelu vladavine, pa tako i u organizaciji državnog aparata. Francuski profesor prava Mišel Troper takvu državu opisuje kao sistem u kojem se vlada iz jednog centra moći, a sve druge državne institucije su zakočene – odnosno, ne rade ništa za građane bez odobrenja tog jednog centra. To je upravo slučaj Srbije. Neretko se dešava da predsednik javno govori kako je zvao nekog sudiju, tužioca, ministra, premijera, guvernera… i izdavao im naloge šta da rade.

Sve odluke koje se donose nemaju veze sa pravom, ali se formalno pozivaju na zakone. U praksi, ta rešenja su najčešće nezakonita, ali su problematična upravo zato što su – izvršna. Poput one odluke oko deonice autoputa „Miloš Veliki“ Pakovraće–Požega, kada je Vlada Srbije, nakon Vučićeve javne tirade, donela rešenje da je autoput bezbedan, iako je prethodno stručna komisija ustanovila suprotno. Ali predsednik je rekao: „Šta vi stručnjaci znate“, a Vlada Srbije sa akademikom Đurom Macutom na čelu je uskliknula s ljubavlju: „Tako je!“, i zatim – vodu pretvorila u vino.
Sledeće je verovatno da će da proglase da je Mesec ljubičast, a da po Ustavu zvezda Danica pripada Srbiji, jer se pominje u narodnoj pesmi.

Ono što danas imamo jeste državna anarhija – državni aparat koji donosi nezakonite i, najblaže rečeno, besmislene odluke. Država koja svojim građanima ne može da garantuje bezbednost, pravnu, imovinsku i fizičku sigurnost – i nije država. Sve se zasniva na bezočnoj državnoj otimačini od građana. Oteće vam i ono što nemate.

Ali pravna nauka je takva – država koja donosi nepravne odluke jeste i dalje država, jer je sistem. U stvari, komunistički san o odumiranju države Vučić je sproveo u delo praveći svoju privatnu državu – Vučićevac. Odatle i izmišljotine o “dubokoj državi” koja pokušava da ga obori. Jer ono što vidimo zapravo je samrtni ropac državnih institucija. Naravno, pogađate ko je spasilac?

I na kraju, podsetimo se samo jednog sjajnog džingla sa pokojnog radija B92:

– Ko drži ovaj grad?

– Pioniri, a vi nemate pojma!

– Ko drži ovu zemlju?

– Pioniri, a vi nemate pojma!

– Ko drži ovu planetu?

– Pioniri, a vi nemate pojma!

– Pa vi dosta toga ne znate za svoj uzrast – drugovi pioniri.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.