Kako su demokrate cenzurisale same sebe

Nakon sramotnog širenja homofobije i laži od strane Boška Obradovića i Dveri danima su ćutale ostale članice Saveza za Srbiju. Na kraju, progovorio je narodni poslanik DS Balša Božović.

Balša je govorio o vrednostima za koje se zalaže time braneći ono što piše u programu DS. Ono što je rekao značilo je zauzimanje jasne pozicije i politike uz ukazivanje na to šta su Dveri i ko je Boško Obradović. Ovo je bilo retko vrednosno određenje kakvih nam treba mnogo više. Ovo je bilo sprovođenje maksime „Nismo isti“ u praksu i njeno političko formulisanje.

Ovo je bilo ono što od početka fali većini opozicije. Balša Božović je rekao da se bori za modernu evropsku Srbiju u kojoj je poštovanje ljudskih prava osnova a tu osnovu Dveri ne poštuju. DS se zajedno sa ostalima izgleda bori samo za Srbiju bez Vučića, a to nije politika.

Umesto da to prihvati oberučke, DS pod vođstvom Zorana Lutovca (ako to vođstvom može nazvati) rešila je da cenzuriše deo intervjua sopstvenog funkcionera u kome se pominju Dveri i Boško Obradović. Izgleda da u DS sloboda govora prestaje tamo gde počinje Boško Obradović.

Partija koja je deo opozicije kojoj su puna usta slobode govora i slobode medija nije imala nikakav problem da se ponaša baš kao većina kontrolisanih medija. Preneli su delove izjave Balše Božovića birajući da prećute onaj deo na koga se zapravo te reči odnose. Osim što je ovo jedan izuzetno licemerni čin, ovo je i velika sramota, barem onima koji su sposobni da se stide. Zoran Lutovac ne pokazuje da je sposoban za bilo šta a samim tim ni za stid.

Da stvar bude još licemernija, na sajtu DS za naslov ove vesti izabran je deo izjave koji glasi „Ni jedno pravo ne sme se uskraćivati“, a izgleda da DS misli da Boško Obradović ima pravo da širi mržnju prema LGBT+ populaciji. Zoran Lutovac ima pravo da bude bezidejna politička kukavica kakva davno nije viđena u Srbiji.

Od opozicije koja nema vrednosti nego interese, koja između doslednosti i dodvoravanja koalicionim partnerima bira drugo, možemo da očekujemo da se od Aleksandra Vučića razlikuje u nijansama, jer to zapravo jesu nijanse. Kada Dragan Đilas optužuje one koji ga dobronamerno kritikuju da rade za Vučića, to se ne razlikuje mnogo od onoga što radi Vučić. Kada DS iz intervjua sopstvenih poslanika briše delove koji su suštinski to se ne razlikuje mnogo od tretmana medija kakav ima SNS. Šta da očekujemo od takvih ljudi kada budu na vlasti? Da budu bolji?

Beogradski Prajd, kršenja ljudskih prava, govor mržnje, pojave fašizma, sve su to prilike da Savez za Srbiju pokaže da je drugačiji, da je bolji. I sve su to prilike koje je taj isti Savez propustio i ignorisao. Taj grupacija, svedena na „Ua Vučić!“ ne nudi politiku. Ne određuje nekoga kao opoziciju puko ne pripadanje vlasti, nego mnogo više od toga, određuju ga politike, a Srbija je u takvom trenutku da je neophodno da opozicija ponudi vrednosno i suštinski drugačije politike od Vučićevih.

Dveri to ne nude. Svi ostali u opoziciji koji tvrde da se ne slažu sa Dverima a ćute svaki put kad Boško negira zločine, kada ratne zločince proglašava za heroje, kada širi mržnju prema LGBT+ populaciji, mogu da se opišu jednom starom narodnom izrekom o seksualnom opštenju bez penetracije.

Da citiram svog prezimenjaka, „Negde se, izgleda, nismo dobro razumeli“.

Autor potkasta „Dva i po muškarca“