Ovo je suština sukoba vlasti i tužilaštva

Najpre, kako tužilaštvo dolazi do informacija? Građani podnose krivične prijave, gde prilažu materijalne dokaze potrebne najmanje za osnov sumnje na postojanje krivičnog dela.

Ako je osumnjičeni interesantan javnom tužilaštvu (drugi državni organ, viđeniji građanin, političar, privrednik, lice iz kulture, medija…), u smislu da situacija podriva poredak ili javni moral, postupaće se obazrivo: najčešće se prijava odbacuje ali se podaci zadržavaju. Pre odbačaja, tužilaštvo će preko policije ispitati da li podnosilac prijave ima još potencijalno interesantnih informacija. Ovim je pro forma ispunjen uslov za pretkrivični postupak.

Osetljive informacije ostaju u tužilaštvu. Mogu biti iskorišćene, ali i ne moraju; ako je neko od rukovalaca nesavestan, može podatke upotrebiti protivzakonito. To ne važi samo za tužilaštvo. Takav time ostvaruje korist sebi lično: finansijsku, poslovnu, ili napreduje u službi. Primera u novijoj istoriji ima mnogo.

Interesantne informacije mogu da se podele i sa nadređenim, ali i ne moraju. Ako se podele, na primer, na kolegijumu, tužilac učvršćuje svoj položaj u JT-sistemu odnosno svoju nesmenjivost i nedodirljivost. Apsolutno postaje imun od disciplinskih i krivičnih prijava, ma koliko one bile ozbiljne.

Ako je u policiji pravilo da policajac vredi koliko ima doušnika na terenu, tako i tužilac vredi onoliko koliko ima osetljivih informacija. Stoga, tužioci koji imaju najbolje informacije, trebalo bi da čine pomoćnike Republičkog javnog tužioca odnosno najuži krug lica pri kolegijumu RJT.

Sa toga razloga je predsednik Vučić nezadovoljan i koristi teške reči kada tužilaštvo označava kao organizovanu kriminalnu grupu, a tužioce kao reketaše, ucenjivače, ološ i lica koja su na račun države privatno stekla enormno bogatstvo.

Ako uzmemo u obzir da je bilo koji lokalni (opštinski) javni tužilac, u periodu nakon takozvanih demokratskih promena, a zahvaljujući poverenju građana u autoritet tog državnog organa raspolagao sa konkretnim materijalnim podacima u vezi sa pljačkaškom privatizacijom početkom dvehiljaditih, a nije uradio ništa, osnovana je sumnja da li je te podatke upotrebio na način suprotan propisanom. Ako se pogledaju rezultati pojedinih tužilaca, rezultati se ne mogu utvrditi. Konkretne rezultate oni nemaju. Ali su napredovali od opštinskog i višeg do apelacionog javnog tužioca, i konačno člana VST.

To je manje etički, a više bezbednosni problem.

Drugi problem jeste način upotrebe osetljivih podataka prilikom međunarodnih sastanaka. Ako suviše revnostan javni tužilac pronađe način da u razmeni podataka prenese informacije o privrednicima, korupciji o državnim organima i druge bezbednosno interesantne informacije i preda ih na primer, evropskom javnotužilačkom organu ili stranoj ambasadi, Srbija je u mogućem bezbednosnom riziku.

Ovo je takođe bezbednosni problem.

Po pitanju pravosuđa (sudstva), stvar je benigna u odnosu na napred izloženo. Tačno je da se koriste telefoni, tačno je da političari i privrednici pokušavaju da utiču na sudije da bi ishodovali povoljan rezultat spora, tamo gde su učesnici bitni društveni faktori, banke ili lokalna samouprava. Tačno je da parnica može da se završi ekspresno, ali i da potraje 10-12 godina. To nije dozvoljeno, ali je minorno u odnosu na probleme sa tužilaštvom.

Treći problem su javni beležnici, koji doslovno raspolažu sa policijskim kartotekama: notari imaju apsolutno bolje informacije od policije, spisak pokretne i nepokretne imovine, porodične prilike, testamente, ugovore o doživotnom izdržavanju i tako dalje. Nije nepoznato da su uglavnom notari polazna tačka advokata koji ispituje tužbu, radi utvrđenja može li da je završi brzo i sa rezultatom ili ne. Takođe, često se dešava da je notar bezbednosno problematično lice, a da kao pravnik neretko ima kupljenu diplomu, sa prosekom 6,06 ili je studirao 15-20 godina. Stvar je još čudnija, ako je poznato da su notari često bivši predsednici osnovnih sudova.

Četvrti problem je javni izvršitelj, u delu gde i on raspolaže policijskim i osetljivim podacima o građanima.

Peti problem u ovom nizu, uslovno je katastar.

Ali i Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja. Svi raspolažu izuzetno osetljivim ličnim podacima i podacima o imovini.

Međutim, samo javni tužioci imaju najozbiljnije informacije, na primer, detaljne podatke o privatizaciji kompanija, tokovima novca, bankarskim računima u inostranstvu, informacijama vrednim više milijardi dolara, a jedini u okviru međunarodne saradnje koju je uspostavila i odobrila država imaju nesmetan i slobodan prolaz do stranih ambasada.

Kako je očigledno da će neposredno doći do kulminacije sukoba između predsednika i tužilaštva, pozivam Odbor za pravosuđe Narodne skupštine da pokrene javnu raspravu koja će na osnovu konkretnih pokazatelja ceniti učinak rada javnih tužilaštava i izmeriti minus i plus odnosno, koliku je korist a koliku štetu pretrpela Republika Srbija nepostupanjem tužilaštva. Strani ekonomisti izračunali su da je Srbija pretrpela štetu od oko 150 milijardi evra za poslednjih 25 godina. Kako, zašto, to treba kroz konkretne pokazatelje da objasne tužioci.

Sporadične akcije u kojima tužilaštvo pod pritiskom javnosti angažuje 200 policajaca protiv nekoliko trgovaca polovnim automobilima čija je vrednost milion evra, fasadnog su karaktera, uz veliku galamu i pompu koja je nepoželjna kada se akcije preduzimaju.

Tužioci nisu policija – oni su činovnici sa radnim vremenom. Činovnici su i sudije, notari i javni izvršitelji. A činovnici su uvek birokrate. Ono što je birokratizovano i okoštalo u prelomnim vremenima zahteva ne samo reviziju sopstvenog ustavnopravnog statusa već i preispitivanje uloge policije i vraćanje ovlašćenja i samostalnosti, a u prvom redu decentralizacija i jačanje kriminalističke policije.

Preciznije: apsolutno je neophodna revizija ustavnog položaja pravosudnog sistema. Jedini delotvoran način jeste kroz javnu raspravu.

Autor je Član UO Vršačkih vinograda AD u restrukturiranju, kompanije sa spornom privatizacijom

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.